Чија је војска најјача у Европи – Пољска има највећи буџет за одбрану, Немачка планира да је надмаши

Берлин повећава потрошњу на одбрану, не толико јер то тражи амерички председник Доналд Трамп, већ зато што се и у Немачкој шири свест да се лепим речима не може зауставити војна агресија.

Тако отприлике нови немачки министар спољних послова Јохан Вадефул најављује да би нова немачка влада убудуће требало да улаже у одбрану чак пет одсто БДП-а. То је изјавио на састанку министара спољних послова НАТО-а у турској Анталији.

Немачка, према речима министра, подржава предлог генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да се 3,5 одсто издваја за војне потребе, а додатних 1,5 процената за одбрамбену инфраструктуру.

Коначна одлука и планови свих чланица НАТО-а вероватно ће се чути тек на самиту НАТО-а крајем јуна у Хагу.

И канцелар Фридрих Мерц најавио је у обраћању Бундестагу да жели да Бундесвер развије у "конвенционално најјачу војску Европе".

Али и друге европске државе постављају амбициозне циљеве.

Пољска: Бедем на источном крилу

Пољска годинама интензивно улаже у оружане снаге сa циљем да постане најјача копнена сила у Европи. Прошле године 4,12 процената БДП-а ишло је у одбрамбени буџет.

Главни циљ Варшаве је да буде ефикасно наоружана како Русија не би ни помислила да угрози њену територију.

Пољска војска тренутно броји око 150.000 војника у професионалној армији и територијалној одбрани. До 2035. тај број би требало да порасте на 300.000.

У току је и опремање савременом војном техником – више од 600 тенкова – наручених између осталог из Јужне Кореје и САД – затим ракетни системи "ХИМАРС", дронови, а у будућности и борбени авиони "Ф-35" требало би да постану опрема пешадије и ваздухопловства Пољске.

С друге стране, пољска морнарица се сматра релативно слабом.

Немачка: Од колебања до водеће улоге

Најављено повећање издвајања за одбрану на пет процената БДП-а означавало би историјски заокрет у безбедносној политици Немачке.

Од краја Хладног рата, Савезна Република Немачка је инсистирала на међународној сарадњи, дипломатији и "култури војне уздржаности". Прекретницу је означио говор канцелара Олафа Шолца 27. фебруара 2022, три дана након руског напада на Украјину, познат као најава "нове ере" (Zeitenwende).

Одмах потом, немачка влада је основала посебан фонд од 100 милијарди евра за Бундесвер. Редовни издаци за одбрану за 2024. износе око 90 милијарди евра, што је око 2,1 процента БДП-а. Повећање на пет процената значило би годишњи буџет за одбрану од преко 160 милијарди евра.

Двоструко већи издаци свакако би тешко оптеретили државни буџет, а за сада нису обезбеђена додатна средства.

Бундесвер тренутно има око 182.000 активних војника. Министарство одбране планира повећање на најмање 203.000 до 2031, док се повремено спомиње и циљ од 240.000.

Модернизација обухвата све гране војске – треба заменити старе тенкове, авионе и ратне бродове, а нагласак је и на дигитализацији и унапређењу командног ланца, јер и у немачким арсеналима много оружја и опреме постоји "само на папиру" пошто у прошлости није било новца за њихово одржавање.

Кључни индустријски актери у Немачкој су "Рајнметал", "Ербас дифенс енд спејс" и "Дил група", али у том сектору све је израженија међународна сарадња, јер је и извоз изузетно важан.

Француска: Нуклеарна сила са глобалним амбицијама

Француска је једина нуклеарна сила у ЕУ и води стратегију глобалног присуства и војне самосталности. У војсци служи око 203.000 војника, уз 175.000 припадника јединица попут Жандармерије и око 26.000 резервиста.

Француска морнарица располаже нуклеарним носачем авиона "Шарл де Гол" и стратешким подморницама, чиме има снажан нуклеарни капацитет. Борбени авиони рафал обезбеђују ваздушну надмоћ и такође су опремљени за коришћење нуклеарног оружја.

Председник Емануел Макрон знатно је повећао одбрамбени буџет откако је преузео дужност 2017. У драматичном телевизијском обраћању почетком марта, детаљно је говорио о "руској претњи" која се надвија над Европом. Стога би француски одбрамбени буџет требало да буде готово удвостручен.

Француска је у прошлости имала сличан војни буџет као Немачка, али је њиме изградила борбено ефикаснију војску – на крају, не захваљујући државном подстицању одбрамбене индустрије и државном сувласништву.

Велика Британија: Добро наоружана, али рањива

Са циљем од готово 2,4 процента БДП-а, Велика Британија такође планира да повећа одбрамбене издатке, са нагласком на високотехнолошку опрему, дронове, вештачку интелигенцију и ласерске системе.

Краљевска морнарица располаже са два носача авиона, иако је само један оперативан. Ваздухопловне снаге су високо модернизоване – њихово језгро чине амерички борбени авиони "Ф-35Б" каквих британска влада планира да набави укупно 138 комада.

Међутим, британске оружане снаге са око 140.000 активних војника (укључујући 4.000 Гурки) релативно су мале. За разлику од многих земаља ЕУ, тренутно нису предвиђена већа повећања кадрова.

Премијер Кир Стармер наглашава верност савезништвима и глобалну спремност за интервенције. Британска војна опрема у великој мери зависи од америчке технологије, нарочито када је реч о нуклеарном оружју на подморницама.

Италија: Снага на мору и у ваздуху, слаба на копну

Са 1,49 процената БДП-а, према подацима НАТО-а за 2024, Италија је још увек испод досадашњег циља од два процента.

Ипак, са 165.000 активних војника, два носача авиона и снажним ваздухопловством где су и јурофајтери и "Ф-35", Италија спада у тежу војну категорију Европе.

Међутим, копнене снаге се сматрају застарелим и нужно су потребне реформе. Премијерка Ђорђа Мелони жели Италију да учини најјачом тенковском силом Европе.

У ту сврху наручено је више од 1.000 борбених и вишенаменских тенкова од компаније Рајнметал. Стратешки фокус Италије је Медитеран и безбедност глобалних трговачких рута.

Глобални односи снага остају непромењени

Упркос милијардама евра уложених у наоружање у Европи, глобални поредак војних сила се средњорочно неће значајно променити. На челу су и даље Сједињене Државе, затим Русија, Кина и Индија.

Прва европска сила – Велика Британија – долази тек на шестом месту. Следе Француска на деветом, а Немачка тренутно заузима једанаесто место.

Платформа Глобал Фајерепауер упоређује војну снагу земаља према више од 60 показатеља – од броја тенкова, поморских капацитета, до величине способне војне популације – како би се добила свеобухватна слика глобалне војне моћи.