понедељак, 27.03.2023, 20:30 -> 21:40
Извор: РТС
Аутор: Драган Стојев
Ledolomci potrebni srpskom tržištu kapitala – ima li razloga za strah od bankarske krize
Srbija ne mora da strahuje zbog događanja na tržištu obveznica u Americi i u pojedinim bankama u Evropi. Naprotiv, usvojeni su moderni zakoni i strategija kojom naša preduzeća mogu transparentno da izađu na tržište kapitala. To se odnosi i na domaća državna preduzeća koja menjaju organizacioni status. Sve to se čulo na konferenciji portala "Blic" o tržištu kapitala.
Ледоломци потребни српском тржишту капитала – има ли разлога за страх од банкарске кризе
Kako upariti tražnju za kapitalom, a da to nije zaduživanje kod banaka? Kako upariti tražnju za novcem sa ponudom koja je često zarobljena u fiokama ili ne dozvoljava trenutni profit od kamata koje su niže od inflacije? Država želi da populariše berzansko poslovanje, jer je zadovoljna kako se kotiraju naše zelene obveznice i dužničke hartije od vrednosti.
"Upravo taj višak likvidnosti može da bude ono što je potrebno tržištu da se stvori tražnja za kvalitetnim papirima što preduzeća i za naravno akcije i sa strane hartija duga i akcija kompanija", kaže Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija.
Od Drugog svetskog rata u Srbiji se dogodila samo jedna inicijalna ponuda za prikupljanje kapitala. Aerodrom Beograd svojevremeno je na berzi prikupio tada skroman iznos od pet miliona evra. Ipak, ta praksa bi mogla da bude češća. Nisu to samo želje, već i šira mogućnost finansiranja.
"Smatramo da ledolomci treba da dođu iz najvećih srpskih kompanija iz državnog sektora, iz privatnog sektora i onda sam sasvim siguran da će kreirati ambijent u kojem će se naći dovoljno izvora za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća, ali molim da primetite – bez subvencija, bez kredita, bez novog duga", ističe Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.
Naš zakon dozvoljava da i srpski državljani mogu da budu vlasnici akcija na berzama van zemlje. Ipak ih zbunjuje promena dosadašnjeg tržišnog pravila da kada rastu cene akcija, padaju cene obveznica, a to je ovaj put izostalo. Zato je dilema da li bankarska kriza u Americi liči na onu iz 2008. godine.
"Ja bih to nazvao ipak izolovani incident i to iz dva razloga. Prvo, zato što se zaista radi o lošem menadžmentu kompanija i banaka koje nisu bile spremne za izazove koji su se desili, a s druge strane regulatori centralne banke federalne američke neće dozvoliti da se ponovi kriza u ovim okolnostima", objašnjava Rade Rakočević, kompanija "Senzal".
Država je poslednjih meseci promenila formu organizovanja nekoliko velikih preduzeća u akcionarsko društvo. To ne mora ništa da znači, ali su institucije i tržišni igrači spremni da trguju i takvim akcijama.
Коментари