Sankcije EU Moskvi oborile i srpski izvoz u Rusiju

Dok se dvoje svađaju treći koristi – da će tako biti nadali su se srpski privrednici u vreme kada su Evropa i Rusija stavile branu na međusobnu trgovinu. Međutim, podaci pokazuju rezultate suprotne od očekivanih. Za prvih šest meseci ove godine, Srbija je Rusiji prodala robu za 322 miliona dolara – 33 odsto manje nego prošle godine u isto vreme.

Pomoćnica ministra trgovine Maja Mandrapa Gašić navodi da je smanjen izvoz industrijskih proizvoda. "Na primer, najlon čarape su 2014. godini bile glavni izvozni proizvod u Rusiju. U prvih šest meseci ove godine pad izvoza čarapa je preko 40 odsto", kaže Maja Mandrapa Gašić.

Napominje da pad izvoza beleže i drugi proizvodi poput obojenih metala, nameštaja, podova, tekstilnih proizvoda.

Zbog manjeg izvoza u Rusiju neke fabrike su već otpustile na stotine radnika, ali o problemima ne žele da govore.

U Vladi kažu: nismo krivi mi, već pad rublje, skok dolara, jeftinija nafta u svetu i manja tražnja za uvoznim proizvodima u Rusiji. Ruski stručnjaci potvrđuju.

Elena Patrina sa Volgogradskog univerziteta napominje da je Rusija u ozbiljnoj situaciji i pokušava da promeni svoju ekonomiju i da manje uvozi, podržavajući sopstvenu proizvodnju. "Naravno, zbog krize je došlo i do pada kupovne moći, a tada je prioritet zadovoljenje osnovnih potreba i manja je tražnja za uvoznim proizvodima", kaže Patrina.

Ali i srpska preduzeća bi trebalo ozbiljnije da se pripreme za to veliko tržište.

Prema rečima Veljka Jovanovića iz Privredne komore Srbije, svi su shvatili da postoji ogromna potreba za srpskim proizvodima, ali ne i za kojim.

"Na primer, dođe čovek i hoće da izvozi pecivo, a Rusiji to nije potrebno. S druge strane, traže se jabuke i poljoprivredni proizvodi. Naši izvoznici nisu shvatili kakvi su zahtevi i koliki su penali za pogrešno isporučenu robu", objašnjava Jovanović.

Standardi jesu strogi, ali je najvažnije da se dogovoreno i ispuni, kažu u Poljoprivrednom kombinatu "Južni Banat", koji već deset godina izvozi voće u Rusiju. Količine, kako kažu, zavise od roda i cene na domaćem i tamošnjem tržištu i ističu da evro-ruske sankcije na njihovo poslovanje nisu uticale.

"Osim činjenice da je bilo nešto veće potražnje nego ranijih godina, za nas se ništa posebno nije promenilo što se tiče izvoza na rusko tržište", kaže Miloš Milošević iz PK "Južni Banat".

Milošević dodaje da Kombinat u Rusiju izvozi od 65 do 90 odsto svoje proizvodnje.

Upravo je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda jedini zabeležio rast u proteklih šest meseci, ali ne drastično kako se očekivalo, već za svega 5,8 odsto.

Agroekonomista Miladin Ševarlić smatra da Srbija nije prokockala šansu. "Iskoristili smo šta smo mogli. Nemamo dovoljne količine niti unapred pripremljenu proizvodnju ni standarde", smatra Ševarlić.

Rusi i dalje najviše traže naše voće, smrznute svinjske polutke, pasulj, stočnu hranu, a stručnjaci se prisećaju vremena kada smo im prodavali i znanje, odnosno seme i sadnice.