Evropa upumpava milijarde, šansa i za Srbiju

Sredinom marta Evropska unija ubaciće na tržište prvih 60 milijardi evra od ukupno 1,4 biliona, koliko je planirano da se upumpa do septembra 2016, i to kupovinom obveznica javnog i privatnog sektora. Cilj je da se podstakne rast privrede i smanji nezaposlenost u Uniji. Međutim, korist bi mogle da imaju i druge zemlje, kažu upućeni.

Dok Amerika menja strategiju, Evropska unija preuzima njen recept kojim je uspela da podstakne rast privrede i zapošljavanje. Na tržište će ubaciti bilion i četiri stotine milijardi evra.

Da li će i koliko parče tog kolača pripasti Srbiji, zavisiće, kažu upućeni, od toga da li će se sprovesti najavljene reforme, što bi trebalo i da smanji kreditni rizik zemlje.

"Pod dejstvom ovog programa trebalo da se tokovi preokrenu: umesto odliva trebalo bi očekivati priliv kapitala, pre svega kroz bankarske mreže koje kontrolišu i naš bankarski sistem", kaže Boško Živković sa Ekonomskog fakulteta.

Najbolje bi bilo da taj novac kroz jeftinije kredite završi u preduzećima. Ili da se iskoristi za smanjenje tereta javnog duga.

"Verovatno će biti lakše doći do dugoročnijih povoljnijih kredita, mogu se zameniti stari, posebno oni uzeti po emisije evroobveznica koji dolaze kao šokovi 2017. godine", kaže ekonomista Miladin Kovačević.

Mogli bismo i posredno da se ovajdimo – uz više novca i jeftiniju naftu očekuje se da će živnuti evropska privreda.

"Ako počne privreda malo da se oporavlja i blago raste, to je onda i za nas šansa da delom preko izvoza, delom preko investicija dobijemo pozitivan impuls", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Iako praktična primena programa počinje 15. marta, prvi efekti već se vide po slabljenju evra u odnosu na druge valute. To povećava konkurentnost evropske robe, a van Unije umanjuje vrednost dugova u evrima.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.