Читај ми!

Позитиван сигнал од НБС – смеше ли нам се јефтинији стамбени кредити и пуније корпе

Након што је Европска централна банка, после пет година, снизила кључне каматне стопе, на исти потез одлучила се и Народна банка Србије. Референтна каматна стопа нижа је за 25 базних поена и сада износи 6,25 одсто. Да ли ова одлука значи и да је завршен циклус заоштравања монетарних политика? Хоће ли се појефтињење осетити и у новчаницима и када?

После много месеци дошло је време да се говори о нижим каматним стопама. Њиховим растом најпогођенији су свакако били они задужени у еврима, односно корисници стамбених кредита.

Економски стручњак Владимир Васић сматра да је одлука НБС да снизи референтну каматну стопу позитиван сигнал.

“Дуго смо слушали како цене расту, како цена новца расте, како имамо рестриктивну монетарну политику. Само да изговорите ту реч па вам је јасно да се одричемо нечега, да није баш лако. И ово је сад један, ја бих рекао, талас који се окренуо на другу страну. Не бих рекао да ће се сутра десити промена, али је промена набоље“, рекао је Васић.

Референтна каматна стопа Народне банке Србије односи се на динарске кредите. Она је дужи период износила један одсто, али је онда уследила инфлација, на коју је одговорено подизањем референтне каматне стопе.

“Имали смо рестриктивну монетарну политику, новац је постао нама недоступнији, ми смо мање трошили, мање се задуживали, то се све види у билансима и банака, и то је неки лек који смо морали да узмемо, а сад имамо ову ситуацију да попушта та рестриктива монетарна политика“, навео је Васић.

Указује на позитивне трендове – инфлација је у силазној путањи.

“Она је у коридорима три одсто плус 1,5 одсто, видимо да је РЗЗС дао информацију да је то 4,5 одсто, ја верујем да има још простора да се та инфлација спусти, ми се сећамо једног периода када је она била ту 1,82 одсто и мислим да то треба да буде наш циљ и биће, сигуран сам – да ли до краја године или већ следеће године, ако се не десе неки шокови који су ван наших оквира“, рекао је Васић.

Фед опрезнији од ЕЦБ

С друге стране Атлантика кажу да још није време за попуштање и да битка са инфлацијом није готова. Васић објашњава зашто је Фед опрезнији од Европске централне банке.

“Различите су полазне основе. Америка има раст друштвеног производа 4,5 одсто, али и даље има инфлацију за коју једног месеца помислимо да се спушта, па онда следећег месеца скочи. Значи, постоје ти тзв. инфлаторни џепови негде који и даље тињају и који проузрокују инфлацију. Зато је Фед можда мало опрезнији када је у питању снижавање референтне каматне стопе“, објашњава Васић.

Европска унија има другачију ситуацију.

“Европска унија због свих дешавања са Русијом и Украјином, геополитичке ситуације има спор раст привредне активности – 0,6 одсто у овој години. То је огромна разлика и Европска унија мора да прибегне једном механизму, па макар и та инфлација негде тињала, она мора да спусти референтну каматну стопу да би се грађани покренули“, навео је Васић.

Очекују ли нас јефтинији кредити

Владимир Васић сматра да би смањење референтне каматне стопе индиректно требало да проузрокује ефекат снижења камата на тржишту.

"Наравно, тај ефект не значи да ће се сутра десити, тај талас ће се десити за месец, два, три. Када причамо о кредитима, пре свега стамбеним, смањење референтне каматне стопе ЕЦБ прелива се на овај чувени еурибор, и ко год има варијабилну каматну стопу у свом кредиту, а индексиран је у еврима, он би могао да очекује крајем године, почетком следеће године, неко снижење", најављује Васић.

Каже да то снижење неће бити велико. Када је реч о просечним кредитима од педесетак хиљада евра, то снижење могло би да износи петнаестак евра, у зависности од тога када је подигнут кредит, на колико, колико је отплаћено и тако даље, каже Васић.

Порашће нам куповна моћ, али не преко ноћи

На питање да ли ће ојачати наша куповна моћ, Васић каже да можемо то да очекујемо, али не преко ноћи.

"Када причамо о некој, да кажемо, години, две, три – ја верујем да дâ. Не иде ништа преко ноћи. Када причамо о инфлацији, она вам једе вашу вредност новца. И ако имате инфлацију од два одсто, за десет година ћете имати умањење тог вашег новца за 20 одсто. Овде јесте суштина да заправо цене стану, а да наши приходи порасту. Значи они морају да расту брже од цена и на тај начин вам расте куповна моћ", рекао је Васић.

Цело гостовање Владимира Васића можете погледати у видеу на почетку текста.

недеља, 14. јул 2024.
33° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару