Deca žrtve nasilja u školama

Bez obzira na smanjenje nasilja u školama, ono je i dalje prisutno. Učenici često posmatraju ili trpe nasilje, ali se, zbog straha od osvete, ne usuđuju da to prijave. Slučaj devojčice iz Subotice koja je bila izložena nasilju samo je jedan u nizu koji se događa proteklih godina.

Dvanaestogodišnja devojčica iz Subotice trpela je četiri godine nasilje u Osnovnoj školi "Ivan Milutinović". Deca su je odbacivala samo zato što je imala višak kilograma, nazivajući je pogrdnim imenima.

Maltretiranje je počelo u prvom razredu, a pratile su je ružne reči i čupanje za kosu. U drugom razredu devojčica je dobila batine. Otac devojčice bezuspešno je pokušavao da zaštiti dete, a potom ju je ispisao iz te škole i upisao u drugu.

U školama u kojima se sprovodi program "Škola bez nasilja" broj slučajeva vršnjačkog nasilja je smanjen, ali je to, očigledno, nedovoljno. Po mišljenju stručnjaka, pri rešavanju tog problema potrebno je da se i roditelji više uključe.

"Mi smo upravo iz tog razloga pokušali da promovišemo javnosti i sadržaj pojma nasilja, u nameri da upoznamo građane i roditelje da, kada deca idu u školu, i oni sami znaju šta je sadržaj nasilja, da bi u razgovoru sa svojim detetom došli do eventualnog odgovora do kojih škola nije došla i da nam je stalo da nasilje iskorenimo", kaže ministar prosvete Žarko Obradović.

Škola bez nasilja 

Škola bez nasilja podrazumeva uspostavljanje mehanizama koji će omogućiti učenicima da prepoznaju nasilje i da ga prijave. Takođe je važno obezbediti uslove nastavnicima kako bi mogli da pomognu učenicima koji prijavljuju nasilje. Statistika pokazuje da svako peto dete u školi bira da ćuti i ne prijavljuje nasilje.

"Ono što u programu škole bez nasilja pokušavamo da uradimo i pomognemo školama jeste da se taj mehanizam osnaži, tako da onaj ko čini nasilje zaista uvidi da je nešto loše uradio drugoj osobi, da se zajedno sa njim, njegovom porodicom radi na tome da se takvo ponašanje reši, odnosno promeni, a u isto vreme da se radi sa onom osobom koja trpi nasilje", navodi Jelena Zajeganović Jakovljević iz Unicefa.

Preko nasilja ne bi trebalo olako prelaziti.

"Zamislimo da postoji ozbiljna rešenost da se nasilje uočava, evidentira, da se ne toleriše, da se pomaže žrtvi, da se radi sa nasilnikom, da se nasilni učenik i njegova porodica ne ostave na miru dok se taj problem ne reši, jer je to njihov problem ili problem druge dece u razredu. Tada bi se takvi incidenti posmatrali mnogo ozbiljnije", smatra profesor Filozofskog fakulteta Dragan Popadić.

Preventivnim delovanjem, odnosno nenasilnom komunikacijom koja neguje poštovanje, drugarstvo i prijateljstvo predupredilo bi se nasilje. Ako se dete povlači u sebe, pokušava da izbegne sredinu ili vršnjake, to bi trebalo da bude znak za roditelje i nastavnike da spreče nasilje koje može da nastane posle početnog konfliktnog odnosa među vršnjacima.