Godišnjica ubistva Đinđića

Premijer i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić, jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, koje su označile kraj vladavine Slobodana Miloševića ubijen je pre osam godina ispred zgrade Vlade Srbije.

Supruga Ružica Đinđić i članovi Demokratske stranke predvođeni predsednikom Demokratske stranke i Srbije Borisom Tadićem položili su venac i odali poštu Zoranu Đinđiću. 

Na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana rano jutros cveće je položila majka Mila, a poštu odaju i građani iz gotovo cele Srbije.

Omladina Demokratske stranke šetnjom do Aleje zaslužnih građana na Novom groblju, takođe je odala poštu tragično nastradalom premijeru Srbije.

Na spomen ploču u dvorištu zgrade Vlade venac je položio premijer Mirko Cvetković, a poštu premijeru Đinđiću odali su i članovi Vlade Zorana Živkovića.

Šetnjom za Zorana članovi LDP-a odali su poštu ubijenom premijeru Srbije.

Na Trgu u centru Pančeva otkrivena je spomen ploča na kojoj je uklesana izjava premijera "Gledajte u Budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja".

Zoran Đinđić je bio prvi predsednik Vlade Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska DOS-a na vlast. Vlada, na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno, da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i izručeno tom sudu nekoliko haških optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom."

"Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote", govorio je Đinđić.

Osnivač Demokratske stranke

Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS-a.

Bio je prvi, posle 1945. godine, nekomunistički gradonačelnik Beograda, izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno". Na toj dužnosti je bio sedam meseci, kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.

Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera DOS-a, koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog "zemunskog klana", a kao vođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije, kako je označen "zemunski klan".

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO-a Zvezdan Jovanović (zvani Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO-a, kao i većina pripadnika 'zemunskog' i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.

Optuženi za ubistvo premijera Đinđića proglašeni su krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.