Dan pobede i Dan Evrope – šta danas znače pad nacističke Nemačke 1945. i Šumanova deklaracija 1950.

Државна церемонија поводом обележавања 9. маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, одржана је на Гробљу ослободилаца Београда, где су венце положили министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, као и амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко.

Ђурђевић Стаменковски је изразила уверење да је српски народ у Другом светском рату био на правој страни историје, и да ће то бити и у будућности.

"То је оно што је наш слободарски карактер, то је оно што је наш концепт као суверене, независне и озбиљне државе која чува своја традиционална пријатељства и која верује да ће доћи време када ће се сви европски народи окупити се за истим столом и разговарати, управо на овим вредностима, о будућности нашег европског континента и свих друштава које ту живе", поручила је ресорна министарка. 

Истакла је да је сваки 9. мај, Дан победе, уједно и дан слободарског европског наслеђа, и додала да је данашња годишњица прилика да се подсетимо да је недопустиво да се икада догоди повампирење идеологија које су у смрт одвеле десетине милиона.

"Зато је данас прилика да, у присуству представника Руске, Белоруске, Казахстанске, Јерменске и Азербејџанске амбасаде, овде на Гробљу ослободилаца у Београду, одамо пошту онима који су донели барјак слободе и онима који су поново разгрнули мрак у Европи после једне мрачне епохе у којој су страдали читави народи и у којој су биле покорене читаве државе", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Венце на спомен-гробљу посвећеном југословенским и совјетским борцима погинулим за ослобођење Београда положили су и припадници Војске Србије и представници Града Београда, као и дипломатски представници Белорусије, Азербејџана, Казахстана и Јерменије.

Церемонији су присуствовали и припадници Оружаних снага Руске Федерације, као и грађани који су претходно учествовали у маршу "Бесмртни пук". Марш од Вуковог Споменика до Гробља ослободилаца Београда претходио је полагању венаца, а у њему су учествовали чланови породица ослободилаца из Другог светског рата.

Након интонирања химни Србије и присутних земаља наследница бившег СССР-а, учесници церемоније одали су почаст ослободиоцима код Вечне ватре, а затим и код споменика Цревноармејцу, посвећеном совјетским војницима страдалим у борби против окупатора у Југославији.

У Београду је поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, одржан марш "Бесмртног пука".

Kолона је кренула од Вуковог споменика ка Гробљу ослободилаца Београда, где је око 11 часова  положила венце поводом обележавања 81. годишњице победе над фашизмом.

Учесници марша носили су слике чланова својих породица који су учествовали у борби против фашизма, као и својих предака који су учествовали у ранијим ратовима за ослобођење Србије.

Учесници су носили и заставе Србије, Русије, као и заставе некадашње СФРЈ, Совјетског Савеза и јединица које су учествовале у ослобођењу Србије од фашизма.

"Бесмртни пук" је међународни цивилно-патриотски покрет за очување културе сећања на оне који су дали животе у борби против фашизма у Другом светском рату. Покрет је настао у Русији 2014. године, а идеја је брзо заживела и покрет се проширио на друге градове у свету.

Изасланик председника Србије Милош Вучевић положио је венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали поводом обележавања 9. маја – Дана победе над фашизмом у Другом светском рату.

Венце су са Вучевићем положили и министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић.

"Нека је слава вама бесмртним херојима наше Србије. Који сте живели и умирали за славу и част отаџбине. За мир и слободу. За будуће генерације. За нас", навео је  Вучевић.

Нагласио је да се данашње генерације њима заветују да ћемо бранити мир.

"Вама дајемо завет да ћемо бранити мир. Вама који сте бранили своје и који сте страдали недужни. Вама свима завет дајемо који сте били у покретима слободе. Да Србију нећемо дати. Да нам Србију неће покорити. И да ћемо одбранити слободу и независност наше једине отаџбине, којој нека је слава у векове векова", истакао је Вучевић.

Шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Андреас фон Бекерат рекао је за Радио-телевизију Србије да је 9. мај датум који има велико историјско значење.

"Дан када се сећамо свих жртава Другог светског рата и свих људи који су платили цену фашизма и нацизма, али је такође дан када се сећамо шта се догодило након рата. Чињеница је да су се европске нације које су претходно биле подељене ратом, границама и страхом одлучиле на једну храбру одлуку, храбар избор, а то је јединство уместо поделе, нада уместо страха и сарадња уместо конфликта", рекао је Фон Бекерат.

Подсетио је да је пре 76 година написана и усвојена Шуманова декларација и да то јасно показује важне и фундаменталне вредности на којима је Европска унија изграђена.

"То су демократија и владавина права, као и јасно веровање да ће будућност бити много просперитетнија и боља ако смо заједно. Управо таква Европа које се данас сећамо је и оно што ми нудимо и грађанима Србије. Мислим да је важно рећи да ми верујемо да Србија припада Унији, не као гост, него као што сам јуче рекао, као домаћин за сопственим столом", истакао је шеф Делегације ЕУ у Србији.

Историчар Момчило Павловић оценио је да се Дан победе тренутно различито тумачи и обележава у Русији, земљама бившег Совјетског Савеза и западној Европи, уз све мање помињања антифашизма и улоге Совјетског Савеза у победи над нацизмом.

Павловић је навео и да Русија и део народа некадашњег Совјетског Савеза 9. мај доживљавају као велики празник победе над фашизмом, док поједине државе источног блока избегавају да истичу Русију и антифашистичко наслеђе.

"Руси се поносе овим даном, а неки народи из истог тог савеза избегавају чак да помену реч Русија, а посебно антифашизам", истакао је Павловић.

Према његовим речима, у изјавама појединих европских званичника све се мање користи термин Дан победе, а чешће се говори о "завршетку рата" или се користе, како каже, бирократске формулације.

"Дан победе је посебан дан. У њега је уграђена победа над фашистима и нацистима и то је пре свега победа народа Совјетског Савеза“, нагласио је Павловић.

Истовремено, додаје, Дан Европе носи другачију симболику и везан је за идеју европског уједињења и спречавања нових сукоба на континенту после Другог светског рата.

"Француска и Немачка су ратовале вековима са тешким последицама, а ипак су показале да једна наднационална институција у Европи може да траје и пружи будућност", навео је Павловић.