"Не палите ватру ван ложишта"
Адиба Џудовић из ЈКП "Србијашуме" каже да су сва одмаралишта покошена и спремна за првомајске празника.
"Ложишта су обновљена, то су места где је дозвољено паљење ватре. Ми смо урадили све што смо могли, сада је одговорнст на свком појединцу", наводи Џудовићева.
Апеловала је да је неопходно одговорно понашање у шуми.
"Превенција од пожара је најважнија, када дође до избијања пожара последице су неизмерљиве. Период санације је дуг скуп и мукотрпан. Важно је да сви водимо рачуна", каже Џудовићева.
Како каже, углавном се дешава да се ватра отме контроли на местима где није предвиђено да се ватра пали.
"Ложишта у обележена, ипак, и поред тога ће неки број посетилаца ватру запалити и ван ложишта. Најважније је да се ватра не остави без надзора, довољан је само мало јачи ветар да дође до пожара. Када напуштате место важно је да се добро угаси ватра", навела је Џудовићева.
Инспектори сектора за ванредне ситуације може да напише казну појединцу од 10 до 50 хиљада динара уколико дође до пожара.
"За 1. мај већ више од неколико година нисмо имали ситуације са избијањем пожара", закључила је Џудовићева.
Првомајска будилица у Краљеву
У Краљеву је и овог 1. маја настављена вишедеценијска традиција - Првомајска будилица, чланова дувачког оркестра "27. септембар" Добровољног ватрогасног друштва.
Шетња градским улицама и буђење грађана уз корачницу на данашњи дан траје више од осам деценија, изостала је само у најтежим историјским периодима за Краљево и његове становнике.
Њени почеци се везују за 1941. годину и ратне околности у тадашњем Краљеву.
Уранак на београдским излетиштима, РТС у Кошутњаку
На излетиштима и у туристичким центрима широм Србије организовани су традиционални првомајски уранци
Велики број Београђана у раним јутарњим часовима стигао је у Кошутњак, на Аду Циганлију, Авалу и друга излетишта, где ће уз традиционални роштиљ, музику и спортске активности прославити Празник рада.
У Кошутњаку је највише младих, а многи су на излетишта дошли синоћ како би заузели што боље место за дружење.
Једно од најпосећенијих излетишта за првомајски уранак је национални парк ''Фрушка гора'', где долазе излетници из свих крајева Србије, а најпопуларније локације тог парка су Змајевац, Летенка, Стражилово...
Првомајски уранци организовани су и на излетиштима у Суботици, Сомбору, Новом Саду, Вршцу, Крушевцу, Чачку, Новом Пазару...
Многи првомајске празнике проводе у туристичким центрима широм Србије, где се очекује велики број туриста.
Министарство унутрашњих послова апеловало је на грађане да буду опрезни приликом паљења ватре на отвореном.
Паљење ватре дозвољено је искључиво на посебно обележеним и обезбеђеним местима, истиче МУП.
Извештај Милана Стокановића (08.00)
Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu pre tačno 140 godina štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.
Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata su ubijena.
Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizovali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu "Hejmarket" u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.
Širom sveta se na 1. maj organizuju parade i skupovi posvećeni radničkim pravima.
Praznik rada u Srbiji – od zabrana do uranaka
Obeležavanje Praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Josip Broz Tito 1945. godine.
Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito: "Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene."
Obeležavanje praznika u Srbiji je počelo ranije – 1893. godine. Tada su se u osam časova radnici okupili u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!"
Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve više ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović. Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.
Do kraja tridesetih i četrdesetih godina organizuju se obustave rada, demonstracije i stalno se ističu zahtevi da se zemlja pripremi za otpor protiv fašističke agresije. I tokom okupacije 1941, na poziv Komunističke partije Jugoslavije održane su demonstracije.
Tek posle Drugog svetskog rata, Praznik rada je ozvaničen i prešao kompletan put od zabrane do obaveze.
U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na prvomajski uranak.
Коментари