Direktor Udruženja toplana o grejnoj sezoni: Tehničke probe počele, većina sistema spremna

Toplane u Srbiji su juče započele tehničke probe sistema, takozvane "hladne" probe. Prema rečima Dejana Stojanovića, većina sistema je spremna, a tokom dana počinju i "tople" probe, koje će ubrzo preći u redovno grejanje.

"Najveći deo sistema daljinskog grejanja je praktično spreman za sezonu i već danas će najveći deo njih krenuti sa takozvanim toplim probama, što prema najavama i vremenskoj prognozi koje smo već čuli, znači da će nakon toga preći i u grejanje", navodi Stojanović.

Direktor Stojanović ističe da se zakonska pravila za početak grejne sezone razlikuju po gradovima (na primer, tri dana zaredom sa temperaturama ispod 12 stepeni), ali da je većina sistema spremna i usklađena sa propisima za početak isporuke toplotne energije.

Naglašava da su tehnički sistemi u toplanama gotovo 100 odsto spremni za početak sezone.

"Iako se pojedini radovi još izvode, oni neće ugroziti početak grejne sezone niti isporuku toplotne energije ka krajnjim kupcima", ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.

Režim grejanja i apel korisnicima

Uobičajeni radni režim grejanja je od 6 do 21 ili 22 časa, dok se u slučaju ekstremno niskih temperatura grejanje obezbeđuje kontinuirano, 24 sata.

Stojanović apeluje na korisnike da na vreme prijavljuju kvarove kako bi se sprečile veće havarije i omogućilo brzo reagovanje sistema na početku sezone.

Finansijski izazovi i dugovi u sektoru

Najveći izazov, prema rečima Stojanovića, predstavlja teška finansijska situacija u sektoru toplana. Na kraju 2024. godine, sektor je zabeležio gubitak od oko 4 milijarde dinara, dok ukupan dug za prirodni gas iznosi između 8 i 9 milijardi dinara.

Kako je prirodni gas glavni energent za većinu toplana, ova situacija dodatno otežava njihovo funkcionisanje.

"Javno preduzeće 'Srbijagas', koje uglavnom snabdeva toplane, nastoji da olakša isporuku gasa uprkos dugovima i težim tržišnim uslovima", ukazuje on.

Sastanci sa državnim organima i obezbeđenje grejanja

Stojanović je istakao da su u toku sastanci sa resornim ministarstvima kako bi se obezbedila stabilna isporuka toplotne energije i u sistemima sa najtežom situacijom, gde postoje nerešeni imovinski i drugi odnosi.

"Održani su sastanci u resornom Ministarstvu rudarstva i energetike, koje je u okviru svojih nadležnosti, kao deo obezbeđenja, sigurnosti i snabdevanja toplotnom energijom, učinilo sve da i toplane sa ozbiljnim problemima — uključujući nerešene imovinske i druge odnose — uspešno započnu grejnu sezonu i kontinuirano isporučuju toplotnu energiju. Takvih sistema ima nekoliko, i mi se veoma predano i odgovorno bavimo njima", ukazuje Stojanović.

Nabavka energenata — gas, mazut i ugalj

Pored prirodnog gasa, toplane su u procesu nabavke drugih energenata kao što su mazut i ugalj, jer nije moguće uskladištiti dovoljno energenata za celu grejnu sezonu odjednom.

"Oni se ugovaraju i sukcesivno nabavljaju. Tu se pretežno misli na tečna goriva, odnosno mazut i lož ulje, i ugalj, one toplane koje su još praktično preostale da koriste ugalj", navodi gost Jutarnjeg dnevnika.

Naplata grejanja i dugovi korisnika

Prema njegovim rečima naplata grejanja od domaćinstava i privrede je oko 90 odsto. Međutim, ukupan dug stanovništva prema toplanama je oko 21 milijardu dinara, poslovni prostori duguju oko 12,5 do 13 milijardi, a budžetske ustanove oko 300 miliona dinara.

Ukazuje da je neophodno uredno plaćanje kako bi sistem ostao stabilan i kako toplane ne bi zaostajale sa svojim obavezama prema snabdevačima energenata.

"Uslov za uspešnu i kvalitetnu grejnu sezonu je da plaćanja budu uredna i da se poboljša finansijska disciplina. Ukoliko toplane ne dobijaju redovna plaćanja, ne mogu da izmiruju svoje obaveze za električnu energiju i druge energente koje koriste u proizvodnji, što dovodi do nestabilnosti sistema", naglašava Stojanović.

Zahtevi za korekciju cena grejanja

Do 1. septembra, 28 od 60 toplana je podnelo zahteve za korekciju cena lokalnim samoupravama. Od toga je 8 zahteva već odobreno.

"Povećanja cena su u rasponu od 5 do 10 odsto, dok su neki gradovi tražili smanjenje cena u određenim segmentima, kao što je Niš", ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.

Naplata po potrošnji — planovi za budućnost

Trenutno 17-18 toplana naplaćuje grejanje u potpunosti prema potrošnji, dok ostali to rade parcijalno.

"Planirano je da do kraja 2026. godine više od polovine toplana pređe na naplatu po potrošnji, što će poboljšati kontrolu potrošnje i podstaći racionalnije korišćenje toplotne energije", ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.