Akademska zajednica – između spasa univerziteta i zahteva za izbore

Rektorski kolegijum i dekani fakulteta ponudili su studentima "Inicijativu za spas Univerziteta u Beogradu". Osnovne stavke dokumenta su presek situacije, predlog za povratak na nastavu, ali i nastavak blokada, zahtevi koji će biti upućeni državi i najava obustave rada ako ih Vlada ne ispuni.

Pojedina nastavno-naučna veća fakulteta u Srbiji donela su odluku o povratku na nastavu, uglavnom onlajn, dok je neki fakulteti već sprovode. Delegacija dela profesora sa više univerziteta najavljuje predavanje peticije za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, povodom navoda da je dao saglasnost da bude na studentskoj izbornoj listi, kaže da bi eventualni poziv shvatio kao gest poverenja i ukazanu čast.

Dekanka i profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Maja Kovačević kaže da profesori u ovom trenutku studentima u blokadi pokušavaju da objasne koliko je važno da se akademska godina nastavi i dovrši.

"Među profesorima na univerzitetu preovladava stav da bi bilo loše po studente, a i po univerzitet, da ova godina bude izgubljena. I u tom pravcu razgovaramo sa studentima, želeći da im objasnimo koliko je to važno. Razumemo, mladi su ljudi i emotivno doživljavaju svoju borbu za ispunjavanje svojih zahteva, ali nastojimo da im objasnimo da je jednako važno da godina ne bude izgubljena – ne samo zbog kontinuiteta obrazovnog procesa – već i zbog upisa naredne generacije", ističe Kovačevićeva.

Navodi da na nivou univerziteta i fakulteta žele da izbegnu podele svake vrste – i između profesora, kao i među studenatima.

"Nastojimo da studentima objasnimo koliko je važno da se godina nastavi. To može da bude u onlajn obliku, jer su mnogi studenti iz unutrašnjosti otkazali stanove, vratili se u svoja mesta i biće im lakše da na taj način prate nastavu, gde je to moguće", zaključuje dekanka Fakulteta političkih nauka.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov tvrdi da ono što je čuo od sagovornice i koleginice jeste ono što bi voleo da čuje od rektora Beogradskog univerziteta.

"To su rečenice koje pokazuju svest o tome da moramo da posmatramo stvari iz svih uglova – iz pozicije profesora i studenata i da nikako ne zaboravimo da su neki inicijalni studentski zahtevi još uvek tu, a da se u ovom dokumentu slabo spominju. Više bih voleo da je dokument naslovljen kao 'Inicijativa za spas akademske godine', jer je ovako, za spas univerziteta, višesmisleno. Drugo, ima dobrog materijala u tom dokumentu, ali i nekonzistentnosti. Mi ne možemo da obezbedimo pun kapacitet visoko obrazovne delatnosti ako blokade opstanu", ukazuje Petrov.

Akademsko i političko 

Dekanka FPN-a u Beogradu Maja Kovačević napominje da spomenuta inicijativa nije zvaničan dokument, već je platforma za razgovor sa studentima.

"Svi dekani jesu saglasni u želji da godina ne bude izgubljena. Ne mislim da su finansijski razlozi u prvom planu, već je to potreba stabilizacije čitave situacije i potreba da akademska godina ne bude izgubljena, jer bi to poremetilo naredne generacije", smatra Kovačevićeva.

Objašnjava da bi, prema predviđenim planovima, akademska godina trebalo da se završi do 1. novembra.

"O kvalitetu onlajn nastave može da se govori, ali već smo je imali za vreme koronavirusa. Naš stav na univerzitetu je da će svaki fakultet prema svojim potrebama izvoditi onlajn deo nastave koji je moguće da se izvodi na takav način. Kada kažemo nastavak protesta, ne mislimo da se protesti organizuju na fakultetima, ali da se isti neće ometati, kao i da su mogući razgovori na tu temu... U tom smislu smo fleksibilni", kaže dekanka FPN-a.

Profesor Pravnog Fakulteta Vladan Petrov ukazuje da je u realnosti, ipak, situacija bitno drugačija od one koja je predstavljena u inicijativi.

"U dokumentu ima dosta stavova koji su kontradiktorni i pokazuju da je realnost nešto drugo. Jednostavno, postoji fizička prepreka – blokade. Drugo, zbog toga se prelazi na onlajn metod nastave, čiju zakonitost pojedini profesori dovode u pitanje. U tom smislu, može se postaviti i pitanje zakonitosti blokada, ali je stanje u državi odavno hibridno, najblaže rečeno. Sporna je rečenica u dokumentu da bi veće prisustvo studenata na fakultetima, kroz povratak na nastavu, dovelo i do većeg prisustva na protestima. Zašto se nastava dovodi u vezu sa protestima? Protesti su prema definiciji uvek politički, u širem smislu. To mora da se razdvoji", zaključuje profesor Pravnog fakulteta.

Navodi i da profesori univerziteta ne bi trebalo da se u tolikoj meri ulaguju studentima u blokadi, već da bi, kao njihovi profesori, trebalo jasno da kažu kako stvari stoje u realnosti.

"Smatram da bi u razgovorima sa studentima u blokadi trebalo konstantno insistirati na tome da blokade treba da budu obustavljene, a da bi profesori koji su dosledno za studentske proteste trebalo da se stave na raspolaganje studentima, pa možda i da budu na čelu tih ustavnih i zakonitih oblika organizovanja. Ne možemo da govorimo o autonomiji univerziteta, iako se ona ovde spominje gotovo u svakom pasusu, i na različite načine, dokle god imamo organizaciju ili zahteve za vanredne parlamentarne izbore unutar akademske zajednice", ističe Petrov.

Studenti, politika i fakulteti – gde je granica

Kovačevićeva tvrdi da studenti, kao društveni akteri, imaju pravo da iskažu i svoje političke stavove, ali da političko organizovanje ne sme da se odvija na fakultetu.

"To je na FPN-u jasno od početka i studenti su toga potpuno svesni. Oni imaju pravo i na svoju listu, ali sve van institucije univerziteta", podvlači Kovačevićeva.

Sa druge strane, Petrov smatra da nije reč o tome gde će se fizički neko politički organizovati.

"Na Pravnom fakultetu studenti profesori aktivisti iz 'Proglasa' i drugih organizacija, koji se i dalje okupljaju na fakultetu više nego ikada i vrše pritisak na pojedine delove studenata u blokadi da i dalje budu vrlo politički usmereni, čime se kod studenata zaboravlja njihov primarni interes – oni su studenti. Nije problem da izgube jednu godinu, ali će biti problem da u narednu uđu sa nerešenim statusom i drugim pitanjima", zaključuje Petrov u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.