Medijski zakoni u mreži dopuna i izmena – kako je papir putovao od Radne grupe do Evropske komisije i nazad

Vlast poručuje da će usvajanjem medijskih zakona biti ispunjen važan uslov za otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Udruženje novinara Srbije tvrdi da je predstavljeni tekst nacrta netačno prikazan kao tekst Radne grupe, dodajući da je resorno ministarstvo odbilo predlog da se sprovede javna rasprava. 

Govoreći o proceduri kojom su finalni nacrti zakona usaglašeni sa Evropskom komisijom, s obzirom na to da članovi Radne grupe tvrde da nisu videli te tekstove, savetnik ministra informisanja i telekomunikacija Miloš Garić tvrdi da su članovi Radne grupe veoma detaljno upućeni u ova tri zakona o javnom informisanju.

Navodi primer da su u vezi sa zakonima o javnom informisanju i elektronskim medijima još 2023. godine održane velike javne rasprave u četiri grada i da su primedbe unete u rešenja zakona.

Prema njegovim rečima, Zakon o javnim medijskim servisima je druge prirode, i on nije menjan duže vremena, a ta Radna grupa je radila od septembra do decembra.

"Mene čudi ovo saopštenje koje smo u prethodnim danima mogli da čujemo od pojedinih novinarskih udruženja, između ostalog i iz UNS-a. Mislim da su to apsolutno neutemeljene kritike“, naveo je Garić.

Advokat Udruženja novinara Srbije Gordana Konstantinović navodi da je bila član dve radne grupe, za javno informisanje i za izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju medijima u decembru i Zakona o javnim medijskim servisima. Demantovala je Garićeve navode i objasnila kako je taj proces izgledao.

"Nama su pročitane primedbe Evropske komisije. Mi smo na licu mesta bili bez pisane dokumentacije. To izgleda tako što mi na video-bimu vidimo zakon pa ga tako menjamo u hodu. Neke primedbe bismo implementirali, neke smo čak odbili da implementiramo jer smo smatrali da zaista nisu nužne sa aspekta našeg zakonodavstva. Mi ne znamo gde je verzija koja je nama predočena. Ona nije rezultat rada Radne grupe, koja je trebalo da implementira primedbe Evropske komisije“, navela je Konstantinovićeva.

Oprečno o tekstu koji je iznet Radnoj grupi na uvid

Sagovornici RTS-a se nisu saglasili da li je tekst Evropske komisije iznet pred Radnu grupu. Dok Konstantinovićeva tvrdi da nije predočen isti tekst, Garić kaže da to nije tačno.

"U suštini, za Zakon o javnom informisanju i medijima ključne primedbe su novi članovi 84 i 85 koji regulišu pretpostavku nevinosti. To su konfuzni članci, a suština je u stvari da se istraživačko novinarstvo svede na minimum. Nije bilo nikakve potrebe da se menja odredba o pretpostavci nevinosti, koja je stajala u zakonu, niti da mi išta drugo širimo i dopunjavamo. Pitanje pretpostavke nevinosti je i ustavna kategorija“, objasnila je advokatica UNS-a.

Tvrdi da ona nije sigurna koji tekst je otišao Evropskoj komisiji ni koji je vraćen, kao ni na šta je stavljena saglasnost.

Da li su potrebne nove javne rasprave

Garić napominje da mu se čini da su sada važnija pojedina novinarska udruženja, nego ono što su preporuke Evropske komisije i ono što su bile konsultacije i sastanci u prethodnih šest meseci s Evropskom komisijom koje su ljudi iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija vodili.

"Ja se sada čudim šta je ovde nejasno i šta oni vide kao nešto što je novo, o čemu oni ne znaju ništa. Apsolutno sve znaju. Meni deluje kao da je nekome sada krivo što smo dobili potvrdu od Evropske komisije da možemo da usvojimo sva tri zakona, da bi se nekim naknadnim tumačenjima, kritikama, traženjem javne rasprave pomerili ti rokovi, kako bi usledile nove kritike“, napomenuo je Garić.

Smatra da, zbog dva papira primedbi, nije potrebno još 20 dana rasprave.

Garić i Konstantinovićeva takođe imaju različita mišljenja o tome koliko predlog koji je otišao ka Briselu zapravo korespondira sa onim što je prethodno dogovoreno.

"Apsolutno je to, na istom tom tragu, to su isti članovi, samo su urađene tehničko-pravne korekcije. Ja samo apelujem na te ljude da oni imaju malo razumevanja i da puste da zakon krene da funkcioniše i da vidimo šta još treba da se uradi. Niko od toga ne beži. Sve je vrlo transparentno i otvoreno“, rekao je Garić.

Konstantinovićeva ističe da se ne mogu pustiti štetna odredbe. "Opet govorimo, članovi 84 i 85 Zakona o javnom informisanju i medijima su vrlo štetne odredbe i apsolutno drugačije od onoga šta je Radna grupa, koja je postupala po primedbama Evropske komisije, u decembru na sastancima utvrdila“, kaže advokatica UNS-a.

Tvrdi da svaki novi predlog zahteva nove javne rasprave i da one koje su održane u januaru nisu bile održane u odgovarajućem periodu zbog praznika, pa ni interesovanje nije bilo veliko.

Garić ističe da neke od kolega koje sada kritikuju i traže javnu raspravu, nisu došle na ove javne rasprave koje su bile u januaru.

Konstantinovićeva je primerom o odredbama o povereniku potkrepila svoje tvrdnje da nisu isti tekstovi predočeni Radnoj grupi.

"Odredbe o povereniku nisu iste. Vrlo je jednostavno. Uzmete nacrt odredaba koji je bio na javnoj raspravi i uzmete nove nacrte, ukrstite i vidite da li je isto ili nije“, kaže Konstantinovićeva.

Na tu konstataciju, Garić je upitao čemu onda služi usaglašavanje sa Evropskom komisijom, ako ne da te odredbe na kraju izgledaju malo drugačije.

Ceo razgovor možete pogledati u videu na početku teksta.