Psihoterapeut Borovnica: "Alarm na kvadrat" je kada dete od 12 godina maltretira životinju

Vršnjačko nasilje, nasilje u porodici, nasilje na društvenim mrežama. Gotovo da nema dana a da ne bude objavljena vest da je došlo do nasilja, a nasilnici su i deca i odrasli.

Psiholog i psihoterapeut Vladimir Borovnica ističe da jeste utisak da su nam deca sve agresivnija, ali da nemamo validna istraživanja koja bi govorila o učestalosti nasilja među decom i mladima.

"Tako da ne znamo sa sigurnošću da li je češće. Ono što znamo sa sigurnošću je da se sve češće o tome govori i to je sve češće tema u medijima. Mislim da je to dobro i da je to značajno, jer skreće pažnju na problem, a pored toga nasilje se i održava baš time što se o nasilju ćuti", poručuje Borovnica.

Utisak je i da deca imaju sve surovije načine zlostavljanja, pa i povređivanja vršnjaka ili nemoćnih životinja, a Borovnica kaže da ono što smo čitali u vestima zaista zvuči potresno.

"Pitanje je zašto? Ono što svakako znamo jeste da velika većina onih koji su zlostavljači, tokom formativnog perioda, znači u detinjstvu, sami su bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja ili pak indirektne žrtve tako što su svedočili nekakvom nasilju u porodici", naglašava Borovnica.

Ističe da je to prvi alarm, ali da je važno napomenuti da to ne znači da će svi koji su bili žrtve zlostavljanja postati zlostavljači.

"Statistike kažu da otprilike jedna trećina žrtava nasilja postanu nasilnici, ali da gotovo svi oni koji su danas nasilnici jesu imali to iskustvo", dodaje.

Šta se dešava u nečijoj psihi ako uživa u nanošenju bola 

Govoreći o zlostavljanju životinja, Borovnica ističe da je to fenomen koji je oduvek postojao i da nažalost nije iznenađenje, a da nemamo podatke o učestalosti.

"Kada mala deca, recimo do šeste ili sedme godine, vrše nasilje nad životinjama, to može da bude odraz i njihovog nerazumevanja u punoj meri, nekakve radoznalosti kako to utiče na životinje. Problem je kada imamo decu koja su iznad šest ili sedam godina, kada znaju i te kako posledice toga, i tada nam je to već veliki alarm da se nešto dešava i da treba da obratimo pažnju na tu decu", navodi Borovnica.

"Kada nasilje nad životinjama vrše oni koji imaju više od 12 godina, tada je to već alarm na kvadrat i tada je već jako visok rizik da će te osobe biti nasilne i u mnogim drugim kontekstima kasnije tokom života", ističe Borovnica.

Ukazuje i da treba da bude alarm ako vidimo da je dete nasilno, kao i da sistem treba da reaguje, ali da je važno najpre promisliti o tome da li ta deca doživljavaju neku vrstu nasilja.

"Kada čujete da nekog nešto zaboli, postoji empatija kao automatska reakcija. Ne moramo da promišljamo, nego osetimo i mi neku vrstu bola. E šta se dešava u nečijoj psihi ako to ili ne oseti ili pak ako uživa u nanošenju bola? Ono što znamo je da je visok rizik da je taj neko žrtva nasilja", poručuje Borovnica.

Ističe da moraju da reaguju i porodica i škola i da se pomogne na jednom širem planu roditeljima da se unapredi veština roditeljstva.

"Da im budu dostupna nekakva savetovališta npr. u okviru zdravstvenog sistema na nivou primarne zdravstvene zaštite ili u okviru centara za socijalni rad ili da se takve usluge mogu dobiti u okviru škole, što već postoji, ali nekako podržati takav sistem", zaključuje Borovnica.