Šta to beše šnajder

Nema mnogo onih koji ostavljaju mere kod krojača. Većina ode da pazari u kineskim radnjama.

"Ljudi dosta rade korekcije od tog nečeg starog da naprave da bude nošljivo i sada. Zahvaljujući stalnim mušterijama opstajemo, ova radnja postoji ipak dugo i to je nešto što nas takoreći drži", kaže Jasmina Zlatić iz krojačkog studija "Manufaktura".

Osim mušterija, krojački saloni teško dolaze i do radnika. Sa gašenjem velikih tekstilnih giganata i interesovanje za ovaj vid obrazovanja se smanjilo. Pre dve decenije u Školu za dizajn teksitla upisivalo se po 1.800 učenika. Danas ih je oko 500.

"Roditelji više žele da im deca upisuju pravo, ekonomiju, medicinu nego škole ovakvog tipa kao što je naša. Desiće se da jednog dana neće imati ko da sašije pantalone, da ih skrati ili da sašije zavesu, jer polako ove škole malo po malo izumiru", smatra Stanko Kiš, direktor Škole za dizajn tekstila u Beogradu.

Školu upisuju oni koji to zaista vole, ali i oni koji nemaju izbor.

"Moja mama voli da šije i ima svoju mašinu i ponekad me i ona uči pa mi je zanimljivo da s njom vežbam", kaže učenice te škole. Nekima je krojački zanat bio i druga želja. "Prva mi je bila vaspitačica", kaže sada buduća krojačica.

Nedostatak radne snage, priliv jeftine odeće sa Dalekog istoka, ali i veliki nameti, već godinama stavljaju katance na krojačke radnje. Intervencija države je neophodna, smatraju stručnjaci.

"Mora kroz razne vidove stimulacija da li su to poreske olakšice, oslobađanje pri uvozu robe koja je zastarela da ne plaćaju carine i ostale dažbine. Zatim kroz odobravanje kreditnih sredstavasa veoma niskom kamatom, da podstičemo razvoj preduzetništva u Srbiji", kaže Milorad Vasiljević iz Privredne komore Srbije.

Do uvođenja fiskalnih kasa, 2003. godine u Srbiji je postojalo oko 800 krojačkih radnji, podaci su Privredne komore. Tokom jedne decenije, njihov broj se četiri puta smanjio. Danas ih je tek nešto više od 200.