Zakon o štrajku, zamerke sa svih strana

Poslodavci i strani investitori nezadovoljni su predlogom novog Zakona o štrajku zato što smatraju da je neodređen i da jedino oni snose odgovornost, a da nemaju pravo na takozvani lokaut - prekid rada kada štrajk duže traje. Zamerke imaju i sindikati.

Radnu grupu za izradu predloga Zakona o štrajku činili su predstavnici Vlade, poslodavaca i delegati dva reprezentativna sindikata. Najviše suštinskih zamerki imaju poslodavci.

"Poslodavci jesu jedini u ovoj državi koji odgovaraju. Nije bilo slučaja u zadnjih 10 godina, a bilo je na stotine nelegalnih štrajkova, nije bilo slučajeva da je bilo gde iko odgovarao zbog toga, a šteta je milionska", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Strani investitori smatraju da predlog zakona nije u skladu sa normama Evropske unije. Nemački privrednici u Srbiji, koji u 270 firmi zapošljavaju oko 25.000 ljudi, pribojavaju se pravne nesigurnosti koju može doneti novi Zakon o štrajku.

"Mi kao Komora ne možemo da pratimo sve nacrte zakona i oni se plaše te pravne nesigurnosti koje proizilaze iz takvih zakona", kaže direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit.

U Ministarstvu rada kažu da je Nacrt novog zakona o štrajku usklađen sa novim ustavom, propisima Međunarodne organizacije rada i prema aktuelnim okolnostima. Kako tvrde, trudili su se da postignu ravnotežu između poslodavaca i sindikata i nisu usvojili predlog za uvođenje lokauta.

Pomoćnik ministra rada Zoran Martinović smatra da u ovom trenutku nije vreme da se uvodi takav institut, imajući u vidu da ne postoji ni u sadašnjem zakonu o štrajku.

"Ipak, lokaut bi bio jedno moćno oružje u rukama nesavesnih poslodavca da isključe sve zaposlene u trenutku kada jedan deo štrajkuje zbog neisplaćenih zarada i nekih drugih prava", kaže Martinović.

Sindikati tvrde da će novi zakon biti brana za zloupotrebe samo nesavesnima i podsećaju da je najčešći uzrok štrajkova to što poslodavci ne isplaćuju redovno svoje obaveze prema radnicima.

Prema Zakonu o štrajku iz 1996. godine, poslodavac je određivao minimum procesa rada a određivanjem prevelike radne obaveze obesmišljeni su mnogi štrajkovi. Neodređeni minimum procesa rada i sada je najveći kamen spoticanja za poslodavce i sindikate.

"Tu postoji mogućnost manipulacije i sama procedura od najave štrajka do sprovođenja štrajka je dugotrajna i veoma komplikovana", kaže potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Ukoliko posle javne rasprave, koja traje do drugog avgusta, bude postignuta saglasnost o spornim pitanjima, predlog novog Zakona o štrajku mogao bi da se nađe pred poslanicima na jesenjem zasedanju Skupštine Srbije.