Ustavni sud o nacionalnim savetima

Pred Ustavnim sudom Srbije održana je javna rasprava o oceni ustavnosti 14 odredaba Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji, između ostalog, definiše nadležnosti tih Saveta i njihov odnos prema republičkim, pokrajinskim i lokalnim organima.

Pojedini inicijatori ocene ustavnosti istakli su da pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima uskraćuju nacionalna prava pripadnika nacionalnih manjina, dok drugi smatraju da zakonska rešenja narušavaju ustavna načela.

Prema rečima predsednika Hrvatsko-bunjevačko-šokačke stranke Blaška Temunovića ovim zakonom pripadniku nacionalne manjine uskraćeno je pravo da bira i da bude biran za člana Nacionalnog saveta nacionalne manjine ako se nije upisao u poseban birački spisak, istakavši da svako uslovljavanje znači da ostvarivanje ustavnih prava nije slobodno, jer je pripadnik manjine dužan da se izjasni o svojoj pripadnosti.

"Nacionalni saveti ovim zakonom uskraćeni su za nacionalna prava i otežan im je put za političko i društveno delovanje. Država bi trebalo da bude iznad svega i da ne primorava pripadnike nacionalnih manjina da pred opštinskim organima dokazuju da su pripadnici manjine", rekao je Temunović.

Kada je reč o odredbama koje uređuju nadležnosti nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja i odredbe o prenosu osnivačkih prava, inicijatori ocene o ustavnosti smatraju da nacionalni savet nije državni organ, niti organ političko-teritorijalne decentralizacije i da zato ne može imati nadležnost, već samo može obavljati pojedina javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Inicijator je ukazao da je neustavna zakonska norma prema kojoj Republika, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao osnivači javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja koje vrše informisanje na jeziku nacionalne manjine, mogu, u sporazumu sa nacionalnim savetom, da na njega u celini ili delimično preneti osnivačka prava na tom javnom preduzeću ili ustanovi.

Prema rečima Đorđa Vukadinovića iz Nove srpske političke misli, zakonska rešenja o nacionalnim savetima prevazilaze okvire samouprave i narušavaju načela Ustava.

Objasnio je da nacionalni saveti nacionalnih manjina, kako je to definisano zakonom, narušavaju zasnovanost Srbije na vladavini prava u uslovima građanske demokratije, jer tim telima "koji predstavljaju etnose, a ne građane", prenosi široka i nedovoljno specifikovana ovlašćenja.

Pravo saveta na osnivanje medija

Pred Ustavnim sudom takođe su osporavane odredbe Zakona kojim se uređuje pravo nacionalnih saveta da osnivaju ustanove i privredna društva za obavljanje novinsko-izdavačke i radio-televizijske delatnosti, kao i mogućnost prenosa osnivačkih prava na nacionalni savet.

Predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija advokat Slobodan Kremenjak smatra da se citiranim odredbama narušava jedinstvo pravnog poretka u Srbiji i zato što se odredbama sistemskih zakona u ovoj oblasti država opredelila za dualni medijski sistem, odnosno javni servis i komercijalne medije.

Kako je objasnio, postoji zabrinutost da se ovim Zakonom kreira i treći model medija koji nisu ni javni servis niti komercijalni mediji, čime se narušava jedinstvo pravnog poretka, jer su građani koji prate program tih medija u podređenom položaju pošto su takvi mediji lišeni sistemskih mehanizama zaštite uređivačke politike.

"Ovde se radi o malim tržištima na kojem je teško opstati bez podrške države", ukazao je Kremenjak.

Preme rečima Snežane Pečenčić iz Ministarstva za kulturu i informisanje, pojedine odredbe Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina zadiru u oblast Zakona o radiodifuziji i Zakona o javnom informisanju.

"One mogu dovesti do remećenja nezavisnosti rada javnih servisa ukoliko bi nacionalni saveti neposredno imali mogućnost da utiču na programsku strukturu javnog servisa", smatra Pečenčić.

Varadi: Kulturna autonomija doprinosi jedinstvu društva

Akademik Tibor Varadi mišljenja je da je Zakon o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina doprineo kompleksnijem uvažavanju i percepciji građanskih vrednosti u Srbiji i istakao da kulturna autonomija ne znači teritorijalnu autonomiju, već da doprinosi jedinstvu u društvu.

"Ovaj zakon se primenjuje više od tri godine i svi problemi su se rešavali unutar pravnog sistema Srbije i nije bilo potrebe za obraćanjem (sudu za ljudska prava u) Strazburu", rekao je Varadi.

Dodao je da je ustavna obaveza državnih vlasti da stvori okvire samouprave i naglasio da je besmislena inicijativa koja osporava prenošenje nadležnosti na organe lokalne samouprave, jer je "teško zamisliti lokalnu samoupravu bez učešća u odlučivanju".

"Teško je videti kako bi se moglo ostvariti pravo nacionalnih manjina na samoupravu, ako im se ne bi mogli preneti osnivačka prava na nacionalne savete", smatra Varadi dodavši da ne vidi ustavnu normu koja bi zakonodavca u tome onemogućila.

Zamenik Zaštitnika građana Goran Bašić obavestio je sud da Zaštitnik građana priprema mišljenje u vezi sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da će ono Ustavnom sudu i Ministarstvu pravde i državne uprave biti dostavljeno narednih dana.

Postupak u predmetu ocene ustavnosti 14 odredaba Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina biće nastavljen pred Ustavnim sudom.