Први откоси јечма у Банату - принос већи за трећину

Први откоси јечма у средњем Банату дали су принос од око 7,5 тона по хектару, што је за трећину више него лане. Проблем је влажност зрна, због чега произвођачи одлажу посао за дан-два. Ниску откупну цену донекле ће ублажити регрес за декларисано семе за који је расписан јавни позив.

Пољопривредно предузеће "Борац" из Шурјана под житарицама има више од хиљаду хектара. Жетву су почели на 60 хектара под јечмом. До скоро је ова житарица била веома тражена са ценом на берзи од 27 динара за килограм, али се пред жетву тржиште потпуно променило.

"Сад је достигао историјски минимум, али без обзира какав је род, цена је мала. Неисплатива је сетва јечма са том ценом. Седамнаест и по, осамнаест динара по килограму, не постоји принос који може то да покрије. Реална цена јечма је 22 динара најмање, а пшенице 200 евра по тони. С том ценом и солидним родом који обећава ове године могли бисмо да се покријемо и нешто мало да зарадимо", каже Јован Веселиновић, члан ПП "Борац".

За оне који су сејали декларисано семе житарица, а таквих је око половине произвођача, део трошкова ће покрити државни регрес до 17.000 динара по хектару. Захтеви за повраћај новца се подносе до 5. јула.

"Мислим да је добар тај потез, јер углавном треба хибриде узимати сертификоване, да не би дошло до неких грешака, а и самим тим да би добили поврат тог новца", каже Сава Компалић, пољопривредник из Дероња.

У неким атарима Војводине, као што је случај у Бечеју, спорадично је почела и жетва пшенице. У питању су ране сорте које су дале 4,5 тоне по јутру. Слично се очекује и од каснијих група зрења.

"Очекујем да ће бити негде принос између седам и девет тона по хектару у зависности од саме агротехнике и њене примене на парцелама", каже Александар Ђурагин, пољопривредник из Чуруга.

Уколико се оствари овакав принос, производња пшенице у Србији ће ове године премашити 3,5 милиона тона. Због очекиване веће понуде, цена стагнира, а понуђени уговори за терминску испоруку не прелазе 19 динара по килограму.