Snažan obračun sa kriminalom

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su Srbija i sve njene institucije odlučne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom, koji, pored navijačkih grupa i terorističkih organizacija Albanaca sa Kosova, predstavlja najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti.

"Postavlja se pitanje hoće li Srbija biti pravno društvo u kome će njeni građani biti zaštićeni, ili će biti hronično pogađana destabilizacijom, kriminalom i svim onim što urušava pravni poredak. Ja mislim da nemamo alternativnu politiku i da je bezrezervna borba protiv organizovanog kriminala obaveza čitavog državnog vrha", rekao je Tadić u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom "Sablja", jer se tu ne radi samo o odbrani države, nego o budućnosti čitavih generacija, o budućnosti svakog deteta u Srbiji.

"Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Kriminal mora biti razbijen", poručio je Tadić.

Predsednik je podsetio na činjenicu da su narkokarteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukuturu i destabilizovali državni poredak.

"Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u kešu i velike investicije. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko novac prale investirajući ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, proizvodnju, distribuciju štampe", rekao je predsednik Srbije.

"Trebalo je samo da doživimo da počnu da investiraju u zdravstveni sistem i obrazovanje, pa da počnu da preuzimaju i samu strukturu države i samu strukturu društva. To država Srbija neće dozvoliti ni po koju cenu, i ta odluka je konačna", rekao je Tadić.

Iskorenjavanje kriminala

Iskorenjivanje organizovanog kriminala, pored izgradnje infrastrukture, Tadić lično, kako je objasnio, vidi kao jednu od svojih najvažnijih misija na mestu predsednika Srbije: "Nema nikakve šanse da odustanem. To predstavnici organizovanog kriminala veoma dobro znaju".

Povodom informacija u pojedinim medijima da kontroverzni biznismen Stanko Subotić duguje novac Šarićevom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato što su ga "opljačkali" tajkuni u Srbiji, pa i neki političari, uključujući i njega samog, Tadić je rekao da će "svi optuženi za teška krivična dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se nađu pred sudom".

"U sadašnjim okolnostima mnogi će se naći na meti optužbi onih kojima je u interesu da kleveću. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova pokuša i sa blaćenjem novinara, javnih ličnosti, i naravno, predstavnika državnih institucija, svih onih koji predstavljaju opasnost za kriminalce. Najave koje pominjete samo potvrđuju to očekivanje", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je istakao da je "najvažnije da imamo odlučnu akciju, da je sprovedemo do samog kraja, do sudskih procesa i da nakon toga svi znaju ko je šta činio. Da li je neko švercovao cigarete, da li je neko švercovao kokain, heroin. Da saznamo ko je ubijao ljude, ko se okoristio nelegalnim novcem, ko se bavio pranjem tog novca", objasnio je Tadić.

Predsednik je uveren da Srbija ima snage i kapaciteta, institucionalnih, ali i personalnih, da se u tome ide do kraja i da se svi tokovi prljavog novca preseku.

Sinhronizovana akcija državnih organa

Kako je istakao, prvi put u borbi protiv organizovanog kriminala sinhronizovano učestvuju sve bezbednosne strukture, koje efikasno sarađuju i sa službama drugih država, što je rezultiralo i rekordnim zaplenama kokaina u Južnoj Americi.

Na dileme u javnosti kako je bilo moguće da organizovani kriminal, Šarićeva grupa, na primer, i njihova delatnost ne budu ranije "uočena", tim pre što je evidentno da tu nije reč o državnom "poslu", kao što je to svojevremeno bio slučaj kada je u sefu Komercijalne banke bilo "deponovano" 600 kilograma heroina, Tadić ukazuje na činjenicu da po formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme prošle vlade, nije postojala "politička konstelacija" za takav obračun.

Prema njegovim rečima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Koštunice, na sednicama Saveta nikada se nije "pojavila" Šarićeva grupa.

"Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavljivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila kao faktor ugrožavanja nacionalne bezbednosti, istog trenutka je krenula državna akcija. To građani Srbije treba da znaju".

"Zašto ranije ta grupa nije bila idenfikovana? Kroz sudski proces doći ćemo do odgovora na pitanje zbog čega se to desilo. Da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastajućoj kriminalnoj grupi, koja je došla do ove snage i ovog potencijala koji danas ima? Kao što ćemo doći i do saznanja da li je neko, eventualno, dozvolio paljenje ambasada nakon unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova, u rušilačkim demonstracijama, koje su samo ugrozile kredibilitet Srbije u odbrani tog našeg Kosova", uveren je srpski predsednik.

Prema njegovim rečima, svako mora da odgovara za ono što je učinio protivno zakonu. "Tu nema izuzetaka niti zastarevanja. Te stvari će pre ili kasnije doći na dnevni red. Ja verujem vrlo brzo. I da, konačno, građani Srbije znaju da li je neko na važnoj državnoj, društvenoj ili privrednoj funkciji bio u službi organizovanog kriminala", rekao je Tadić.

Politički folklor

Na pitanje kako komentariše činjenicu da je njegov poziv zemljama regiona na zajednički angažman na suzbijanju organizovanog kriminala u Crnoj Gori shvaćen kao presipitivanje njene državnosti, Tadić odgovara da je reč o žaokama koje su došle od jednog dela crnogorske političke javnosti.

"To je terminologija koja se uvek upotrebljava kada je to na neki način politički isplativo u Crnoj Gori, pred izbore, da Srbija ugrožava nezavisnost Crne Gore. Niko u Srbiji nema nameru da ugrožava nezavisnost Crne Gore", rekao je Tadić i podsetio da je nakon referenduma o samostalnosti otišao u Crnu Goru, prihvatio rezultate referenduma i dao im puni legitimitet.

Tadić je istakao da je borba protiv organizovanog kriminala polje na kojem dve države moraju da sarađuju.

"Ja nikoga ne optužujem u Crnoj Gori, niti imam pravo na tako nešto. Niti mislim da je to korisno. Samo tražim da sve ono što je standard međudržavnog ponašanja bude poštovano u borbi protiv organizovanog kriminala", rekao je Tadić.

"Vezivati ovu temu za temu nezavisnosti Crne Gore, samoproglašenja nezavisnosti Kosova, to je politički folklor. Taj folklor može da bude koristan pred izbore, ali nema nikakve veze sa stvarnošću", rekao je srpski predsednik.

Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen.

"Čekaju nas teške reforme i to u uslovima ozbiljne, izuzetno teške i bolne ekonomske krize. Ali, Srbija će uspeti u svojim namerama, jer su njeni građani svoju odluku o članstvu Srbije u EU, doneli - i ništa ih ne može sprečiti da po kvalitetu života i standardu budu rame uz rame sa svim evropskim narodima, zaključio je srpski predsednik.