Miris Turske na Balkanu

Turski premijer Taip Erdogan izjavio je prošle nedelje da mu je Alija Izetbegović na samrti rekao da mu "ostavlja u amanet brigu o Bosni". Da li su ovakve izjave pretnja ukidanju Republike Srpske, kakvi su odnosi Srbije i Turske, a kakvi ekonomski potencijali saradnje, bila je tema emisije Oko 11.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko 11"

Ambasador Srbije u Ankari Dušan Spasojević tvrdi da su današnji odnosi Srbije i Turske takvi, da ih je teško oceniti.

"Turci često i otvoreno kažu da je Srbija najvažnija zemlja Balkana, a mi gradimo odnose na principima međusobne ravnopravnosti, naravno štiteći interese Srbije", kaže Spasojević.

Spasojević navodi da je poslednji rat sa Turskom vođen 1912, a da je pre toga vođena stalna borba za nezavisnost.

"To što se predsednik Tomislav Nikolić već sastao i sa turskim predsednikom i sa premijerom, jeste signal da novoizabrano rukovodstvo želi da nastavi odnose sa Turskom", kaže Spasojević.

Orijentalista Darko Tanasković kaže da su odnosi između Srbije i Turske bili veoma dobri do pred kraj osamdesetih godina prošlog veka.

"Turci su govorili da su im Pakistan i Jugoslavija najbolji prijatelji. Politika Turske bila je kemalistička, mir u kući i mir u svetu, sa odsustvom bilo kakvih pretenzija da Turska deluje u smislu širenja, to je bila politika suprotna onoj koja vodi danas", kaže Tanasković.

Istorijske pouke

Tanasković kaže da je u Turskoj dočekao agresiju NATO pakta, da su tada odnosi bili zategnuti, jer je Turska tada podržavala sve oni koji su bili na suprotnoj strani od Srbije. Ali, održao se tada i jedan normalan kolosek diplomatije, jer je procenjen veliki značaj Turske na Balkanu.

"To je bio period razlika, do granice koja bi se mogla nazvati neprijateljstvom, ali i dokaz da diplomatija može biti uslov normalne komunikacije, i saradnje u oblastima koje su vitalne za obe države. To je neka pouka i za danas, bez obzira što ne postoji takav stepen sukoba, jer iz toga se može izvući samo pozitivno", kaže Tanasković.

O tome da je Alija Izetbegović na samrti rekao Taipu Erdoganu, da mu u amanet ostavlja Bosnu i Bošnjake, što je Erdogan rekao na nedavnoj godišnjici Srebrenice, Tanasković kaže da je to povišena retorika, emocionalno patetična, do one granice koja je neprimerena za diplomatski diskurs.

"To odražava dubinski osećanja koja kod Turaka postoje, ali i Bošnjaka, i to ima upotrebnu vrednost i na planu spoljne i unutrašnje politike, ali mislim i da je kontraproduktivno, jer sada nema problema kojih je devedestih bilo, da bi naši odnosi išli tim putem", smatra Tanasković.

Spasojević kaže da je veoma često insistirao da je pitanje Kosova za Srbiju važno. Sa Turskom smo počeli da gradimo odnose 2009, nakon priznanja nezavisnog Kosova od starne Ankare, ali mi ne možemo to zaboraviti, jer to je bio bolan udarac za Srbiju.

"Dokle god je nastup Turske na Balkanu konstruktivan, Srbija ima razloga za saradnju sa Turskom. Jasna je pozicija Beograda oko Banjaluke. Tamo gde mi sa Turskom možemo naći zajednička rešenja, mi ćemo ih naći, ali mi podržavamo sve ono oko čega se saglase tri naroda i dva entiteta, to je jasno. Međutim zapaljivih izjava ima i u srpkoj politici, pa je važno da posmatramo više konkretna dela, nego takve izjave", ističe Spasojević.

Tanasković smatra da takve i slične izjave ne mogu doneti ništa korisno, jer je svakome jasno da kada Erdogan i ostali zvaničnici govore o BiH, oni pred očima imaju samo bošnjačke interese, jer čitava je njihova politika usmerena ka tome. "Bosna po meri muslimana, kao amanet Izetbegovića, to je u pitanju", tvrdi Tanasković.

"Turska bi želela Bosnu u Dejtonskim granicama, kao centralizovanu, funkcionalnu državu, sa principom jedan čovek jedan glas, što bi značilo dominaciju muslimana, i Bosnu u EU, ali sasvim sigurno u NATO paktu", kaže Tanasković.

Nedavno je ministar Davutoglu bio u Sarajevu sa tezom da je ulazak Bosne u NATO optimalan, jer tako bi Turska imala više uticaja u BiH.

Spasojević o spoljnoj politici Turske kaže da je do završetka Hladnog rata bila jednodimenzionalna. Od sredine 90-ih godina, dolazi do promena, i praktično je ovo rukovodstvo koje je danas na čelu države naslednik takve politike, multidimenzionalne.

"Oko spoljne politike i u samoj Turskoj se raspravlja, posebno kada je reč o Bliskom istoku", kaže Spasojević i dodaje da je za srpsku spoljnu politiku dobro da su odnosi sa Turskom postali predmet jedne ozbiljne političke rasprave.

To je i jedno priznanje da je Turska bitan igrač, na koga motrimo sa naročitom pažnjom.

Od najjače opozicione partije u Turskoj čuju se kritike na račun "neoosmanizma", kao jednog agresivnog pristupa u Turskoj, ali naravno da svaka zemlja teži da vrši uticaj i da ima interakciju sa regionom, ali ako je u pitanju revizija istorije, jasna je politika Srbije kao odgovor na tako nešto.

"Pogrešno je postaviti pitanje o turskoj politici sa opšte moralne tačke gledišta i principijelnosti, jer onda turski potezi deluju nekoherentno, to se sve jedino može razumeti u kontekstu shvatanja procene vlastitog interesa u datom trenutku. Takav legitimitet Turci priznaju, to je pragmatizam", kaže Tanasković.

Mislim da je Erdogan jedan od najsposobnijih političara danas u svetu, tvrdi Tanasković, to je čovek koji je bio popularan i kao gradonačelnik Istanbula, ima harizmu i osvojio je srca Turaka, pa se možda ponekad vidi i kao vođa islamskog sveta Bliskog istoka, ali on može početi i da stvara neprijatelje, pa i u svom okruženju.

Spasojević kaže da svaki lider u Turskoj nastoji da bude novi Ataturk, ali da je to nasleđe duboko utkano u Turskom društvu, kao postulati koji se teško menjaju. Neobično za Turske prilike je da se jedna vlast ovoliko dugo nalazi na tronu, pa je to realnost koju treba uvažavati.

Važnost ekonomske i kulturne saradnje

O posredničkoj ulozi Turske u mirenju nekih verskih i političkih lidera, Tanasković kaže da tu postoje granice koje treba poštovati, pre svega suverenitet države, i njena unutrašnja pitanja.

"Smatram da je neprimereno da Turska direktno posreduje među bošnjačkim liderima ili verskim zajednicama ovde, jer Turska je sekularna država koja ne bi trebalo da se bavi ovakvim pitanjima. Svi koji misle da je to normalno treba da se zapitaju kakvi su rezultati, jer nemoguće je postići tako nešto sa stanovišta pristrasnosti. Potezi koji idu do granice koju kolektivna svet ne može da prihvati, ne mogu biti dobri. Mislim da je izvanredno sarađivati u kulturi, zdravstvu, i to je ravnopravna saradnja, a prenošenje na teren simbolike je štetno".

Govoreći o ekonomskim odnosima, Spasojević je rekao da oštro sudimo, jer su u ekonomiji zaista učinjeni značajni koraci.

"Saradnja nije toliko loša, razmena je oko pola milijarde evra na godišnjem nivou, smanjen je deficit, gotovo izbrisan, i uvoz i izvoz su na jednom balansu. Potencijali su veliki, Sporazum o slobodnoj trgovini je potpisan, a nije samo Raška oblast mesto koncentracije turskih ekonomskih interesa, tu je Koridor 11, ali i Tursku je pogodila ekonomska kriza, pa i situacija u Libiji", kaže Spasojević.

Turska ekonomija je 16. na globalnom nivou, rastuća ekonomija je u pitanju, kompanije posluju moderno i tu je velika šansa za Srbiju koja mora da se približava u sferi ekonomije, i kulture.

Komentarišući situaciju u Siriji, Tanasković je rekao da je istina prva žrtva u trenutku kada negde počne rat. "Zaista mislim da neće biti lako rešiti situaciju, Sirija je komplikovana država, biće to drugačiji scenario od Libijskog", ocenio je Tanasković.