Kad posao cveta

Ivan i Tamara Gajić iz Trske kod Rače Kragujevačke proizvode cveće osam godina. Počeli su sa dva a sada imaju deset plastenika čija je površine hiljadu kvadratnih metara. Za podizanje plastenika od 120 kvadratnih metara potrebno je uložiti oko 600 evra.

"Planiramo još da se širimo, ulaganja su velika, zarada zavisi od sezone. Ide se dalje planiramo proširenje, grejanje ako budemo mogli to je ogromna investicija", kaže Ivan Gajić.

Kod nas se pod plastenicima i staklenicima cveće gaji na približno 120 hektara. Za one koji bi da proizvode cveće u zatvorenom prostoru stručnjaci predlažu dugoročnije planiranje proizvodnje jer, kako tvrde, nema brze zarade.

"Početnicima je najbolje da krenu sa manjim obimom proizvodnje da polako stiču iskustvo, da prate dešavanja kod nas i u svetu što se tiče potražnje bilo da se tiče novih tehnologija i da u skladu sa tim povećavaju obim proizvodnje", kaže Marija Marković sa Šumarskog fakulteta.

Pre tridesetak godina domaćinstvo Petra Đorđevića u Vučiću kod Rače Kragujevačke povrće u plastenicima zamenilo je cvećem. Iz godine u godinu povećavala se površina zasada. Rade bez prekida, nema nedelje i praznika, nikada nisu koristili kredite banaka ni novčanu pomoć nadležnog ministarstva.

"Sada imamo oko 4.000 kvadratnih metara popod plastenicima sa grejanjem i oko tri hiljade kvadratnih metara pod staklenicima. Godišnje proizvodemo milion i više sadnica cveća u saksijama", kaže Jasmina Đorđević iz sela Vučić.

Ivan Đorđević planira da u narednih godinu, dve izgradi još jedan staklenik od dve hiljade kvadratnih metara.

"Vrednost investicije je oko 50, 60 hiljada evra, radićemo etapno kako šta budemo mogli.", kaže Đorđević.

U proizvodnji cveća u saksiji kada se odbiju svi troškovi, zarada je dvadesetak procenata od prodajne cene. Inače, godišnja proizvodnja po domaćinstvu u proseku je do peteset hiljada sadnica. Nije teško proceniti zašto se povećava broj onih koji su se opredelili za proizvodnju muškatli, ciklama, petunija...