Sistem koji hramlje

U poslednji čas, uoči sastanka ministara finansija članica evrozone u Briselu, grčka vlada i lideri političkih partija postigli su dogovor o reformama koje su uslov za drugi paket pomoći Evropske unije i MMF-a.

Za EU i MMF, štednja je cena za sledeći paket pomoći od 130 milijardi koji bi sprečio bankrot i eventualni izlazak iz evrozone. Nove mere predviđaju smanjenje minimalne plate za 20 odsto, otpuštanje 15.000 radnika javne uprave do kraja godine i smanjivanje penzija.

Evropljani se još uvek nadaju da je scenario nekontralisanog bankrota Grčke moguće izbeći.

"Jasno je da bi cena bankrota Grčke i njenog izlaska iz evrozone bila mnogo, mnogo veća od cene nastavka pomoći Grčkoj. Naravno, potrebno je i da se Grčka angažuje sasvim jasno na primeni reformskih mera, koje su teške i zahtevne, ali koje mogu dati rezultate na srednji rok", smatra predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

U senci duboke krize evrozone i mogućeg izlaska Grčke, EU obeležava 20 godina od potpisivanja Mastrihtskog ugovora koji je postavio temelje monetarne unije i evra.

Po tada ustanovljenim kriterijumima članica evrozone može imati maksimum tri odsto bu džetskog deficita i 60 odsto javnog duga, pravilo koje je uveliko prekršila Grčka, ali i druge zemlje.

Vreme Mastrihtskog ugovora bilo je vreme vizija i velikih ideja, ali 20 godina kasnije Evropljani nisu sigurni da li danas treba da slave ili da se upitaju gde su to pogrešili.

Bivši predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat smatra da evropski monetarni sistem "hramlje".

"Na jednoj strani je snažna monetarna noga sa Evropskom centralnom bankom i jedistvenom monetarnom politikom, a s druge strane slaba ekonomska noga sa ekonomskim politikama koje su ostale nacionalne, neusklađene i ponekad kontradiktorne", ističe Filip Mejstat.

"Ako promene koje se već uvode daju rezultate i dovedu do stvarnog ekonomskog upravljanja, to će dokazati da je EU proces koji uči na greškama i napreduje prolazeći kroz krize", smatra Janis Emanulidis iz Centra za evropsku politiku.

Mnogima Evropljanima jasno da danas nije reč samo o Grčkoj, već o sudbini projekta koji je svoje temelje dobio pre 20 godina.