Rodoslavci: Dušan Purić – Ne napred, već za mnom

Možda bi se nasmejao, između dva plotuna, misleći kako to nije važnije od razloga zbog kojih je izgovorio ono čuveno: Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za otadžbinu. Komandiri ispred svojih vodova i četa, komadanti pred bataljone a ja ću ispred svih vas!

Potpukovnik Purić je tako sebi odredio mesto na poprištu sudara dve vojske. Na vrhu planine Jagodnje, na Mačkovom kamenu, u bici koja se, prema žestini i obostranim gubicima, smatra najvećom, do tada vođenom na Balkanu. Svestan ključnog trenutka, u kome je na 59.000 srpskih jurišalo 124.000 austrougarskih vojnika, prkosio je sili, hrabreći i pozivajući svoje saborce na juriš.

A kada je oružje utihnulo: Svaki kamen Mačkovog kamena je obojen u crveno. Svaka vlat trave, kupa se u krvi.

Rođen je u Ivanjici – prema podacima iz protokola krštenih crkve ivanjičke, 22. oktobra 1873. godine, od roditelja Todore i Milana. U toj varoši pod Golijom, a na obali Moravice, završio je osnovnu školu a u Beogradu gimnaziju i vojnu gimnaziju. U generalštabnog kapetana je unapređen 1902. a potom upućen u Francusku na usavršavanje. Po povratku u zemlju, postavljen je za pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije, a već 1907. unapređen u čin pešadijskog majora.

U Prvom balkanskom ratu, on je u Štabu Drinske divizije prvog poziva, a u Drugom je komandovao pešadijskim pukom „Knjaz Mihailo”, koji će se u sudaru sa Bugarima proslaviti, a zbog herojstva vojnika, neprijatelji prozvati „Gvozdeni puk”.

Iz Drugog balkanskog rata će se vratiti sa činom potpukovnika, i odmah dobiti komandu nad Četvrtim pešadijskim užičkom pukom „Stevan Nemanja”, koji se tada nalazio u Novom Pazaru. Sa svojim Užičanima, 1914. će ući u Veliki rat.

Slava opisana, opevana i još važnije – u nekom kutku bića sačuvana. O časnim ljudima, u vremenu koje je zahtevalo žrtvu. I nije to bila samo dužnost. Bila je to odluka, za vremena koja dolaze.

Autorka emisije Jelena Božović
Urednik emisije: Jelena Božović

Snimatelj: Duško Perić

Montaža: Goran Damljanović