Kreativni distrikt: Tamara Đermanović

Diplomira 1990. i već sledeće godine, u jeku političkih i društvenih potresa, seli se u Barselonu. U početku radi kao novinar i prevodilac, sarađuje sa medijima poput Politike, RTS-a i agencije AFP. Tokom Olimpijskih igara u Barseloni 1992. bila je zamenica direktora pres centra. Istovremeno nastavlja akademski rad, fokusirajući se na rusku književnost, posebno Dostojevskog, čime je obeležila celokupnu svoju kasniju naučnu karijeru.

Od 1996. godine predaje na Univerzitetu humanističkih nauka Pompeu Fabra, gde je i doktorirala sa tezom Dostojevski između Rusije i Zapada. Bila je zamenica dekana Odeljenja za humanističke nauke i osnivač Seminara slavistike koji i danas vodi. Emisiju smo snimili u njenom profesorskom kabinetu, odakle će nas provesti kroz Univezitet i biblioteku, jednu od 25 najlepših na svetu, koju je kao prostor za gradski vodovod početkom prošlog veka konstruisao Gaudi.

Rođena i obrazovana u Beogradu, Tamara  je sa sobom ponela izvorno slovensko kulturno nasleđe –  literarnu tradiciju ruskog realizma, filozofsku misaonost slovenskog sveta i osećaj za istorijsku složenost Balkana. To nasleđe, oblikovano kroz studije komparativne književnosti i teorije književnosti, postalo je osnova njenog kasnijeg rada u Španiji.

Sada je potpuno integrisana u katalonski kulturni prostor, ali sa snažnim vezama prema svom  identitetskom nasleđu.

Knjiga Dostojevski između Istoka i Zapada proizašla iz njenog doktorskog rada je veoma zapažena u španskoj akademskoj zajednici. Prevedena je na ruski i srpski jezik. U knjizi Tarkovski i univerzalna kultura proučava filmski i filozofski univerzum Andreja Tarkovskog.

Pored naučnih studija, Tamara piše i autobiografska i esejistička dela. U knjizi Putovanje u moju nepostojeću zemlju čitaoce vodi kroz lično i kolektivno sećanje na Jugoslaviju u kojoj kroz ličnu priču progovara i o univerzalnim temama identiteta i egzila.

U Barseloni je organizovala brojne kulturne programe i izložbe, od tematskih događaja o Dostojevskom i ruskoj poeziji, do projekata o Bauhausu. Redovno gostuje u katalonskim medijima kao stručnjakinja za istočnoevropsku kulturu. Piše autorske tekstove za ugledne španske novine El Pais.

Ispostavilo se da sa Tamarom razgovaramo o knjigama i snimamo u danu kada Barselona slavi San Đordi,  svetog Đorđa, zaštitnika grada. Tog dana poklanjaju se ruže i knjige, grad je prepun ljudi i svako u nosi ružu ili knjigu. 

Kroz svoj rad u Barseloni izgradila je reputaciju mosta između slovenske i zapadne tradicije: u akademskom prostoru stvorila je institucionalnu platformu na kojoj se  španski studenti susreću sa slovenskom kulturom.

U esejistici — uvodi ruske i slovenske autore u španski kulturni prostor kroz interpretacije koje ih povezuju sa zapadnoevropskim idejama.

U javnom prostoru — kroz nastupe u medijima, književne festivale i izložbe otvara teme koje su relevantne i u Španiji i u slovenskom svetu: migracije, identitet, uloga umetnosti, politička istorija Evrope.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Milan Romanjuk

montaža Nikola Zagorac

režija Milica Mitrović