Metamorfoze: Goran Šušljik

Rođen je i odrastao u Subotici, gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima, a glumu diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Gledali smo ga u kultnim predstavama Jugoslovenskog dramskog - Beogradske trilogija, Bure, baruta, Mizantrop, Pseći valcer, Supermarket, Hamlet, Šine, Hadesfield, Tit Andronik. Pre toga zapažene uloge ostvario je u Pozorištu Boško Buha, pomerajući ka savremenosti glumu u pozorištu za decu. Bio je sjajan kao Merkucije u predstavi Romeo i Julija u režiji Jagoša Markovića, sa kojim niže uspehe - u Ateljeu 212, u predstavi Porodične priče, u Pozorištu na Terazijama u mediteranskoj komediji Lukrecija ili ti Ždero. Tu za ulogu Skapina dobija svoju prvu Sterijinu nagradu, drugu dobija za ulogu Raše u predstavi Hadersfild koja kroz katarzičnu priču o momcima iz malog vojvođanskog mesta govori o izgubljenoj generaciji devedesetih. 2007. producira i film Hadersfield gde za ulogu koju je ostvario dobija nagradu Car Konstantin.

Goran se tokom karijere pokazao kao svestrani umetnik, sposoban da jednako uspešno interpretira složene karaktere i realizuje ambiciozne produkcije.

Njegova posvećenost glumi i produkciji potvrđuje da je reč o stvaraocu koji ne pristaje na kompromise kada je reč o umetničkom izrazu. On neprestano traga za autentičnim i izazovnim pričama koje će ostaviti trag.

Producira i glumi u zahtevnim i uspešnim TV serijama, nastalim po delima Dobrice Ćosića - Koreni, Vreme zla i Vreme smrti. Čitavu deceniju života posvetio je ovoj uspešnoj trilogiji.

Dve su njegove aktuelne pozorišne predstave - jedna naslovna, Šekspirov Tit Andronik kojeg igra kao čoveka u potrazi za pravdom, u predstavi koja kao krik opominje da će se ako se stvari ne dovedu u red ratni užasi ponoviti. U predstavi U ime oca i sina u Narodnom pozorištu igra Svetog Savu, u priči o čoveku koji se suočava sa samom suštinom života.

Goran Šušljik veruje da pozorište, poštujući prošlost, treba da korespondira sa savremenim trenutkom. Da ono pomaže da razumemo svet, sagledamo stvari i ostanemo ljudi. Da je pozorište jedno od retkih mesta stvarnog i opipljivog života. Da je uzbudljivo zato što jednom predstavom može da se ispriča priča o svim ljudima, od postanka do kraja sveta. Zato je, kaže, u pozorištu važno biti hrabar, ne podilaziti ukusima, ne spuštati kriterijume i nastojati da sve bude što autentičnije.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Vasko Vasović

montaža Miroslav Nikolov

režija Milica Mitrović