Kreativni distrikt: Anja Suša

Tu tek pravi uspomene za pamćenje. Tu sada već godinama živi i radi. Profesor je pozorišne režije na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu. Rođena je u Beogradu gde je diplomirala režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Magistrirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odseku za Opštu savremenu istoriju. Usavršavala pozorišne nauke na Univerzitetu u Beču.

Režirala je oko 40 predstava u pozorištima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Švedskoj, Danskoj i Poljskoj. Dobila je brojne pozorišne nagrade, među kojima su i Gran pri švedskog Asiteja za doprinos  pozorištu za decu i mlade i Grand pri Mira Trailović 57. Bitefa.

Bila je član Evropskog kulturnog parlamenta, generalni i umetnički direktor Malog pozorišta "Duško Radović", sa Jovanom Ćirilovim je deset godina bila koselektorka Bitefa.

Anja u profesiji ima pravilo kojeg se čvrsto drži: nikad ne radi nešto što je kao čoveka i umetnika ne zanima. Radila je predstave bez teksta, eksperimentisala u pozorištu, režirala Šekspira, Ibzena, Bergmana, Čehova. Uvek iz vizure našeg vremena. Njeno tumačenje Čehovljevog Višnjika u Geteborgu nastoji da se suoči sa sadašnjim trenutkom sa kojim se zapadne kulture nose tako što biraju lažnu prošlost i nove oblike neoliberalnih ekstremizama, koji su odraz tužne slike savremene Evrope, kao beg od neizvesne budućnosti i suočavanja sa složenim problemima sadašnjosti.

U Švedskim pozorištima često režira dela savremenih pisaca, dela Viripajeva, Loca, Tene Štivičić, Slobođaneka, Ivane Sajko, Elfride Jelinek za čije tumačenje dela Ljubavnici dobija nagradu na Bijenalu scenske umetnosti uz obrazloženje da je na scenski izuzetan način režirala aktuelnu priču o kapitalizmu, feminizmu, klasi i rodu.

Sa predstavom Žan koju je ovde režirala se nakon sedam godina vratila na Bitef i sa kojom dobija Grand pri Mira Trailović. Za bajku o savremenoj Jovanki Orleanki, nastaloj po delu Ivane Sajko, o ženskoj hrabrosti, rastućim podelama i klimatskoj krizi. Žan je priča o devojci koja kao neka vrsta savremenog utopijskog idealiste pokušava da spase našu planetu od ekološke, klasne i ideološke pošasti.

Inscenacija se oslanja na brojne reference, često i iz švedskog konteksta, a glavna vizuelna inspiracija su dela srpske slikarke Biljane Đurđević.

Anja voli kada se, dok radi na nekoj predstavi, nečim iznenadi, kada ode negde gde nikada nije bila. Tada nastaju dela poput njene Žan.

U Švedskoj je Anjin pozorišni dom. U Stokholmu njena baza gde živi sa svojom porodicom, predaje režiju i radi, uskoro ponovo i u Dramatenu. Radi i svuda po Evropi i po nekad, kada je pozovu, u svom Beogradu, iz kojeg kao da nikad nije otišla, a često i dugo je nema.

autor i urednik Olivera Milošević
snimatelj Milan Romanjuk
montaža Marija Aranđelović
režija Milica Mitrović