Dobro je, dobro je znati...

Kroz vrlo nenametljivu formu daje realnu sliku ali i dokaze kako majka, kao produžena ruka terapeuta, istrajno i dosledno postupajući može da pomogne detetu kod višestruke ometenosti. Naša gošća je doktor medicinskih nauka Dragana Bojić. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zaposlila se prvo kao klinički lekar na Klinici za dečiju neuropsihijatriju, na Odeljenju za neuromišićne distrofije. Susreti sa teško obolelom decom čija je bolest u završnom stadijumu zahvatala i srčani mišić bili su razlog da se zainteresuje za oblast u kojoj su se neurologija i kardiologija preplitale. Tako je za temu magistarskog rada odabrala: Oboljenja srca u sklopu Dišenove distrofije. Za mladog lekara učenje o terminalnim, neizlečivim bolestima bilo je teško iskustvo. Nakon magistriranja menja posao i prelazi na II hiruršku kliniku, Odeljenje kardiohirurgije. Završava specijalizaciju iz interne medicine. Ipak, kao temu za doktorske studije ponovo bira oblast neurokardiologije. Ovoga puta bili su to teško pokretni pacijenti sa Fridrajhovom ataksijom kod kojih je srce, kao mišić takođe bilo zahvaćeno. U sklopu izrade doktorske disertacije odlazi u Italiju u njihov najveći centar za kardiomiologiju. Po njenom završetku vraća se u Beograd i prelazi na Odeljenje kardiohirurgije Instituta za KVB Dedinje. Kao doktor kardioloških nauka i specijalista interne medicine biva izabrana za asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu a nakon par godina i za docenta. U to vreme bila je jedan od naših i evropskih najvećih stručnjaka u oblasti skenerske koronarografije, sa velikim brojem urađenih procedura. Publikovala je tada značajan broj naučnih radova kao autor ili koautor. Učestvovala je u pisanju nekoliko monografija i poglavlja u udžbenicima za Medicinski fakultet. Prevremeni porođaj joj menja životni put.

U polusatnom razgovoru saznanćemo koliko je studija koje se uopšte bave majkama, kako rehabilitacija postane način života, koliko brzo se narušava zdravlje roditelja, zašto se divna deca koja pobeđuju nauku, u sistemu socijalne zaštite nazivaju korisnicima.

U rubrikama prof. dr Nenad Glumobić, profesor Falkulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju objasniće kad zaista nastaje hendikep a dr Nenad Rudić, dečiji psihijar podseća da pored naučne istine koja se naziva objektivnom, ipak postoji roditeljska istina koja se ne sme olako zanemariti.

Na ovoj emisiji zapravo zahvaljujemo jednom divnom mladiću od 25 godina, koji je pokazao da može mnogo više nego što je nauka predviđala.

Urednik je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić