Metamorfoze: Jagoš Marković

Njegove predstave su hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom, prate ih  aplauzi i ovacije i godinama su na repertoarima. Sa njim nikada nije bilo dosadno jer oko njega je uvek bila i komedija i drama.  Reditelj Jagoš Marković je bio majstor tananih emocija i jakih pozorišnih strasti. Temperamentan, duhovit, iskren i duboko posvećen svojoj profesiji.

U svet pozorišta ušao je sa dvanaest godina. Imao je samo dvadeset kada je diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U Narodnom pozorištu tokom karijere režira najznačajnije naslove svetske i domaće klasike, dela Molijera, Ljubomira Simovića, Nušića, Jovana Sterije Popovića, Euripida, opere Rosinija i Verdija. U drugim teatrima u zemlji i inostranstvu režirao je preko pedeset predstava. Među najznačajnije ubrajaju se komadi Šekspira, Vlaha Stulića, Krleže, Aleksandra Popovića, Biljane Srbljanović, Pirandela, Bergmana... Režirao je u Rijeci, Splitu, na Dubrovačkim letnjim igrama. Često je radio u Crnoj Gori, u Podgorici, Budvi i Tivtu. U švedskom Kraljevskim pozorištu Dramaten. povodom jubileja tog teatra režirao je Strinbergovu Kraljicu Kristinu.  Dobitnik je gotovo svih značajnih nagrada i priznanja.

Svojim specifičnim, burnim i raskošnim pozorištem Jagoš je izazivao i porvocirao. On nam je, kaže Ljubomir Simović, stare i poznate stvari otkrivao kao nove i nepoznate. Jagoš je radikalno i sa najvećom smelošću, tumačio metaforu koju je nalazio u tekstu. Imao je poseban ključ za tumačenje mediteranskih drama. Uradio ih je desetak, ali je njegova Kate Kapuralica sa glumcima Somborskog Narodnog pozorišta bila čudo neviđeno. Sa malo reči i mnogo mediteranskog duha... Svet bez ljubavi za njega je bio kao u njegovoj predstavi Skup – samo isušeno, slano i jalovo morsko dno. Predstavom Lukrecija ili ti Ždero donosi mediteransku radost igranja, a ansamblu i Jagošu čak devet Sterijinih nagrada, njegova Filomena Marturano je o porodici i strastnoj ljubavi.

Jagoš Marković je verovao da je svaka dobra komedija u isto vreme i tragedija. Za njega je Molijerov Uobraženi bolesnik bio metafora za bolesno društvo, ali i ključ kojim otvara sve slojeve ovog komada. Govorio je da predstave uvek režira iz umetničkih razloga, ne zboga aktuelnosti, već zbog lepote koja će promeniti svet.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Sima Dimitrić

montaža Goran Mijić