Dekadencija

Da li je istorija civilizacije istorija dekadencije?

Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo fenomenu starom koliko i civilizacija.

Velike imperije još od antičkog vremena nastajale su kao vredne civilizacijske tekovine, takođe, tokom vremena je tekao proces njihove razgradnje i opadanja moći. Rimsko carstvo svakako je najeklatantiji primer. Filozof Niče u estetiku je uveo pojmove apolonsko i dionisko, kao dva komplementarna principa na kojima je počivala tragička umetnost. Ali, dok je dionisko, prema Ničeovom razmišljanju, izraz životne snage i energije, intuitivnog, nagonskog, potentnog, apolonsko je kontemplativno, misaono, razložno i izraz je slabosti i opadanja.

Dok je civilizacija bliska dioniskom principu, ona je u usponu, apolonski princip je slabi, razgrađuje a životna energija u opadanju vodi frivolnom, zabavnom i, konačno, dekadentnom. Kako god, savremeni svet, tehnološka prednost sa jedne i marginalizacija duhovnog i umetničkog s druge strane, dominacija zabave nad delatnim u oblasti kulture, društva i politike, dugo već je kandidat za dekadentni oblik postojanja.

O tome zašto je tako i da li je zaista tako, šta kandiduje savremenu civilizaciju za novu dekadentnu eru na pomolu koja će je možda i uništiti, šta je sa umetnošću, znanjem, politikom i aktuelnom društvenošću, u emisiji razgovaraju antropolog Slobodan Naumović i filozof Damir Smiljanić

Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić

Režija: Maja Mandić