Metamorfoze: Frank Kastorf

Nedavno je u Beogradskom dramskom pozorištu režirao pet i po sati dugu predstavu Božanstvena komedija, inspirisanu čuvenim Danteovim delom u kojem pesnik silazi u tamu ljudskog greha, kojeg se zatim oslobađa i stiže do svetlosti. Osim vanvremenske vrednosti Danteovog dela Kastorf traga i za njegovim značenjem u našem vremenu, koristeći  Handkeovo delo Golmanov strah od penala i citate ruskog pisca Osipa Mandeljštama, sledeći njegovu misao da je klasika bure baruta koje treba dići u vazduh. 

Rođen je u istočnom Berlinu 1951. godine. Studirao je režiju na univerzitetu Humbolt, gde je prvo radio kao dramaturg u pozorištu Senftenberg, a kasnije i kao reditelj u pozorištu Brandenburg. Od 1981. godine, pa sve do politički motivisanog otpuštanja 1985, bio je na čelu dramske sekcije pozorišta Anklam.

Narednih godina u gradskim pozorištima širom istočne nemačke režira drame Getea, Lorke, Šekspira, Lesinga, Ibzena, Brehta i nekoliko drama Hajnera Milera. Od 1988. njegove predstave izvode Nemačkoj i Švajcarskoj. Od 1990. do 1992. godine je reditelj u Dojčes teatru u Berlinu. Zatim dolazi na mesto umetničkog direktora čuvenog pozorišta Folksbine na Trgu Roze Luksemburg u Berlinu, u kom je njegova predstava „Razbojnici“ već bila simbol nepokolebljivog savremenog pozorišta devedesetih.

Pod njegovim vođstvom Folksbine postaje ugledna i u svetu poznata institucija koja je imala ogroman uticaj na Nemačko pozorište i čije predstave su obilaze sve kontinente. Sa predstavom U Moskvu, u Moskvu  inspirisanu delima Čehova 2011. učestvuje na Bitefu. Sreće se sa scenografom Aleksandrom Denićem koji postaje deo njegovog aztorskog tima dajući Kastorfu nov, čudesam prostor za njegova dela

Frank Kastorf je radi i kao gostujući reditelj u drugim pozorištima i operama u gradovima kao što su Bazel, Hamburg, Minhen, Štokholm, Beč, Cirih, Kopenhagen, Sao Paulo, Štutgart, Pariz. Tokom karijere duge 25 godina postavio je više od 100 predstava.

Njegov rad oscilira sa tenzijama između Istoka i Zapada, što se vidi kroz njegovo izučavanje Dostojevskog, Tenesi Vilijamsa i Judžina O’Nila, kojima je posvetio brojne predstave. Najviše je radio klasična dela, ali je neretko i odstupao od njih. 2013. je  povodom 200 godina rođenja Riharda Vagnera, režirao čuvenu operu „Prsten Nibelunga“ koja je svetsku kritiku, uz ovacije, digla na noge.

Od završetka svog mandata u pozorištu Folksbine u avgustu 2017. Frank Kastorf režira, kao, kako on to voli da kaže „skitnica i palikuća“. Autorski tim iz njegove Folksbine putuje i radi sa njim.

Ima mnoge prestižne nagrade za svoj rad: Neke od njih su: Nagradu grada Berlina, Međunarodnog pozorišnog Instituta, nagradu Nestroj, Šilerovu nagradu, Zlatni lovorov venac na festivalu MESS, nagradu Faust... Kastorf je član Berlinske akademije umetnosti, Nemačke akademije scenskih umetnosti i član Bavarske akademije lepih umetnosti.

Zajednički imenitelj za sve njegove predstave je nezaustavljiva podrivajuća snaga kojom provocira sve, pa i samog sebe. Njegove istine su kontradiktorne, a pozorište zgodno mesto da izrazi svoje stavove i viđenje sveta i kritički promišlja naše doba.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Dragoslav Bojković

montažer Jakov Pejov

režija Milica Milić