Tajne službe Srbije

Kako je austrougarski vojni ataše Vladimir Laksa iz punkta u Sofiji organizovao izvođenje diverzantsko-terorističkih akcije prema Srbiji i to pre objave rata.

Zašto je Vladislav Pandurović koji je bio u Cenzorskom odeljenju u Beču pročitao između 25 i 30 hiljada pisama srpskih vojnika.

Bavimo se i sukobom regenta Aleksandra i Nikole Pašića sa rukovodstvom Crne ruke i Vojne obaveštajne službe kao i aktivnostima tajne policije Ministarstva unutrašnjih dela pod rukovodstvom ministra Ljube Jovanovića.

Evidencbiro je u okupiranom Beogradu 1915. i 1916.godine formirao posebne ekipe koje su vršile pretres zgrada svih ministarstava i drugih državnih organa kao i kuća svih osoba za koje su procenjivali da su uključene u obaveštajni rad prema Austrougarskoj. Tako je izvršen pretres stanova Nikole Pašića, Božidara Jankovića, Jovana Skerlića i drugih.

Na osnovu pronađene dokumentacije Evidencbiro je došao do podataka da je srpska vojna obaveštajna služba imala 53 agenta u Bosni i Hercegovini, 31. agenta u Hrvatskoj i Sloveniji, 6 u Ugarskoj i da su neki agenti Evidencbiroa bili dvojnici koje im je podmentula srpska obaveštajna služba.

Zašto je regent Aleksandar Karađorđević 1920. godine odlikovao Stoju Kašiković Obilićevom zlatnom medaljom za hrabrost.

Kako je obaveštajac Vrhovne komande Miloje Petrović iz Topole postao Peter Bruderman i kako je razradio svoju mrežu saradnika. Kaplar Petrović je razotkrio austrougarsku agenturnu mrežu usmerenu prema Francuzima. Na predlog generala Saraja, komandanta francuske ekspedicione armije Petrović je unapređen u čin potporučnika, a francuska država odlikovala ga je Ordenom Ratnog krsta sa palmom.

Pisac scanarija je general Svetko Kovač, dok je narator glumac Tihomir Stanić.

Producentkinja dokumentarno-igranog serijala „Tajne službe Srbije" je Danka Milošević.