Trezor

Radivoje Lola Đukić, pozorišni, filmski i TV reditelj, komediograf (Smederevo, 3. april 1923 - Beograd, 7. septembar 1995)

Đukić je studirao slikarstvo na Likovnoj akademiji i filmsku režiju na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Osnivač je Humorističkog pozorišta (danas Pozorište na Terazijama), a u Televiziji Beograd je od njenog osnivanja 1956. Prvo kao član programske grupe za pripremu i uvođenje televizije u Srbiji, zatim deluje kao pomoćnik direktora za produkciju, glavni i odgovorni urednik kulturno-umetničkog programa (do 1963), scenarista i reditelj. Najveći deo svoje aktivnosti na Televiziji Beograd posvećuje humoru i satiri. Režirao je više igranih filmova: Jezero, Balada o svirepom, Nema malih bogova, Sreća u torbi, Na mesto, Građanine Pokorni, Zlatna praćka, Bog je umro uzalud, Čovek sa četiri noge. Pored ovoga snimao je dokumentarne, nastavne i lutka-filmove, pisao pesme i pozorišne komade za decu. Pisac je mnogobrojnih komedija: Zlatni majdan, Bog je umro uzalud, Čovek sa četiri noge, Moram da ubijem Petra, Usrećitelj, Jedna ljubav i pet pokojnika, Kradem, kradeš, kradu, mjuzikl Ubi ili poljubi i monokomediju Glupi Avgust - memoari jednog klovna. Kao komediograf Đukić je jedan od najigranijih domaćih autora šezdesetih i sedamdesetih godina na jugoslovenskim teatarskim scenama. Ipak, najveći deo svoga komediografskog stvaralaštva posvetio je televizijskom mediju. Autor je oko 200 serijskih humorističkih emisija i TV komedija i satira koje je najčešće sam režirao: Servisna stanica, 1959, 1960; Na tajnom kanalu, 1961, 1962; Muzej voštanih figura, 1963; Ogledalo građanina Pokornog, 1964; Licem u naličje, 1965; Crni sneg, 1966; Ljudi i papagaji, 1967; Spavajte mirno, 1968; Sačulatac, 1968; Deset zapovesti, 1970; Ću-ćeš-će, i dr. Autor je nekoliko knjiga: Sklerotični memoari (1987) Ovca na bulevaru Oktobarske revolucije (1989) i Budale jedu maglu (1995). Njegovi intervjui, politička reagovanja i tekstovi o prijateljima sakupljeni su i štampani u knjizi Čovek pravih leđa u zemlji grbavih (1998). Literarna zaostavština Lole Đukića nalazi se u legatu Centralne narodne biblioteke Republike Crne Gore "Đurđe Crnojević" na Cetinju.

Dobri duh pozorišta - Gost današnjeg "Trezora" je Svetozar Rapajić, pozorišni reditelj i profesor na FDU, danas profesor emeritus pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Prof. Rapajić ovog puta govori o istoriji Pozorišta na Terazijama, o njegovom prvom umetničkom direktoru Radivoju Loli Đukiću, o novim žanrovima koje je Đukić utemeljio baš na toj sceni, o njegovim režijama kao i njegovom odlasku iz pozorišta posle trogodišnjeg rada. Šira publika "Trezora" upoznaće kroz ovu priču i deo pozorišne biografije Lole Đukića, pionira naše televizije. Emisiji prethodi deo iz serije za decu Kad sam bio mali, u kojem Lola govori o svom prvom iskustvu iz ranog detinjstva, šta je nepravda, a šta pravda, a poznato je koliko je Lola uvek "isterivao" pravdu šta god da je radio.

- Učesnik: prof. Svetozar Rapajić, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Goran Prokić, asistent Milorad Ševo, snimatelj zvuka Dejan Peković, rasvetljivač Miodrag Vrhovac, saradnik snimatelj Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Snežana Vranjković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić
- Snimano 27.08.2015, premijerno emitovano 07.09.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić

Fenomen Lola Đukić - "... Taj visoki bledi čovek, lepog duguljastog lica i malo ukočen u stavu, najbrži, najprofesionalniji režiser našeg malog ekrana nije zaslužio da ga naša javna reč zasipa prezirom i animozitetom. Pre mu je valjalo pomoći da okružen pažnjom i priznanjem pokuša da svoje zaista retke sposobnosti i efikasnost podupre vrsnijom literaturom. U besomučnoj trci u kojoj radi, a pretpostavljam da to čini pomalo i iz prkosa i na 'čik' - možda i ne može sve to skupa da drugačije izgleda. A ako se zaustavi, predahne i staloži, možda to više neće biti ovaj isti Radivoje Lola Đukić. Brz i površan, ali nezamenljiv. Ne znam. U svakom slučaju, on je jedan od fenomena naših dana." Ovako se završava tekst Borislava Mihajlovića Mihiza o Loli Đukiću objavljen na tri stupca u "Politici" 5. aprila 1964. pod naslovom "Jedan čovek zabavlja celu zemlju". Tekst o fenomenu komediografa, pisca i reditelja Đukića i njegovih humorističkih i satiričnih serija je pisan kao odbrana na česte i oštre napade zvanične kritike na sadržaje i skrivena i neskrivena značenja Lolinih serija. Za prikazivanje u "Trezoru", tekst u celini čita dramska umetnica Radmila Đuričin, koja je i istovremeno i svedok tog vremena, Lolinog neumornog rada i stalne glumačke ekipe čiji je član i ona bila 1970. godnine u seriji Deset zapovesti.

- Učestvuju: dramska umetnica Radmila Đuričin, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Aleksandar Beatović, snimatelj zvuka Nikola Mladenović, rasvetljivač Nebojša Milosavljević, organizator Gordana Ggrdanović, urednik istraživač Marijana Cvetković, grafička obrada Milena Marković, montažer Marija Aranđelović, autor Bojana Andrić
- Snimano 03.09.2020, premijerno emitovanje, Redakcija za istoriografiju

Kavijar, Spavajte mirno (odlomak) Kao dobar primer i ilustracija Mihizovog teksta, prikazaćemo deo iz serije Spavajte mirno, emitovana 1968/69. Kao i uvek na početku prikazivanja nove serije Lola se direktno obraća publici i daje nekoliko uvodnih "uputstava za gledanje". Formiran je Sud dobrih ljudi iz komšiluka koji rešava probleme ljudi iz tog kraja. Suđenje je javno, a porota je publika koja se posle emitovanja pismima javlja sa svojim mišljenjem... U ovoj epizodi sudi se komšiji Srećku (Miodrag Petrović Čkalja) koji krade u samoposluzi, jer je nezaposlen i ne može da prehrani porodicu... Ova epizoda je interno ocenjena od CK kao pokušaj kontrarevolucije, jer do tada se u Ju­gos­la­vi­ji nije javno govorilo da nezaposlenost uopšte postoji, a u ovoj emisiji izneti su i tajni sta­tis­tički podaci o nezaposlenosti, odlasku radnika iz zemlje... S druge strane za istoriju elektronskog medija, televizija je šezdesetih prošlog veka, veliku pažnju posvećivala svom gledalištu, pa je česta programska pojava bila ono što danas zovemo interaktivna televizija...