Hronologija jednog bombardovanja, peti deo

Potpisivanjem vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu rat je okončan. Do danas se ne zna precizan broj žrtava. Spominje se jedna, dve, tri pa čak i četiri hiljade žrtava. Vojska Jugoslavije je 1999. godina objavila knjigu ”Junaci otadžbine”, gde je tačno navedeno kada i kako je ko od pripadnika vojske i policije stradao tokom NATO bombardovanja. Skoro dve trećine pripadnika oružanih snaga stradala je u borbama sa UČK. Samo jedna trećina poginula je od NATO bombi. Procenjuje se da su gubici u ljudstvu u Trećoj armiji manji od jedan posto.

I NATO svodi bilans rata. Povlačenje vojske i policije sa Kosova i Metohije pokazuje da njihovi prvobitni izveštaji ne odgovaraju situaciji na terenu. Od 350 tenkova koji su bili na teritoriji KiM uništeno je samo 13. NATO je konferencijama za medije navodio skoro desetostruko veće cifre.

A šta se zaista na Kosovu i Metohiji ali i u Trećoj armiji dešavalo? Kako je VJ Jugoslavije uspela da ima tako male gubitke, kada je u 78 dana bombardovanja izvedeno više od 35.000 naleta NATO aviona? General Vesli Klark, komandant NATO operacije "Saveznička sila", govorio je da će Srbiju za tri dana baciti na kolena. Takva očekivanja nisu bila daleko od realnosti jer je odnos snaga bio 6 na prema 1 u korist NATO-a. Ali izgleda da niko nije računao na hrabrost i dovitljivost srpskih vojnika.

A u čemu se ta dovitljivost ogledala?

Svi vojni objekti bili su ispražnjeni pre početka bombardovanja, tako da je NATO gađajući stacionarne vojne objekte u stvari gađao prazne zgrade. Premeštanje ljudstva i naoružanja bio je prvi deo srpske odbrambene taktike i strategije. Drugi deo bile su makete. Pravljene su makete tenkova, radara, raketnih sistema, aviona.…. Napravljeno je čak 800 velikih maketa. Makete su pravljena a NATO je samo beležio pogotke. Zanimljivo je i da je Vojska Jugoslavije pravila makete sredstava koje mi nemamo. Bilo je bitno, prevariti neprijatelja. Tako se tokom bombardovanja ulicama Beograda prošetao ruski raketni sistem S 300.

Peti deo serijala ”Hronologija jednog bombardovanja” bavi se i uspesima srpske protiv vazdušne odbrane. Da su oborena dva aviona – za to imamo dokaze. Znamo da je na početku bombardovanja oboren ”Nevidljivi” F 117 i da je početkom maja pogođen i F 16. Oba aviona pala su na teritoriju Jugoslavije. A šta je sa ostalim pričama? Da li smo još neki avion pogodili? Prema svedočenju jednog američkog pilota pogođen je i oštećen još jedan F 117. To potvrđuju i naši plavci. Da smo pogodili i A 10, imamo dokaze. Gledaoci će imati priliku da vide autentične snimke delova aviona A 10 koji je pogođen kod Đakovice i koji je sleteo na aerodrom u Skoplju. A šta je sa pričom o tome da smo pogodili i najskuplji avion na svetu - B2?

Odgovore na brojna pitanja donosi peti deo serijala ”Hronologija jednog bombardovanja” koji će biti premijerno prikazan u četvrtak u 22 časa na RTS 1.

Autor serijala je Slađana Zarić. Novinari Vesna Ilić i Milena Miletić, direktori fotografije Sima Dimitrić i Nikola Đurović, montažeri Marko Vujović i Branislav Popović, grafički dizajner Nebojša Tesla, potprodukcija slike Nikola Stankić, kompozitor Vladimir Tošić, dizajner zvuka Bojan Mangović, producent Ljiljana Raković. Film je urađen u produkciji RTS-a.

Ceo serijal ”Hronologija jednog bombardovanja” moći ćete, nakon emitovanja, da pogledate na zvaničnom youtubekanalu RTS-a "Merila vremena" gde seinače nalaze filmovi autora Slađane Zarić.