Hronologija jednog bombardovanja

NATO je u tom periodu inetenzivirao napade. Povećao je broj aviona koji učestvuju u napadima, proširio listu meta. U prvoj fazi bombardovanja gađani su isključivo vojni ciljevi i objekti. Sada su na meti mostovi, putevi, elektroenergetska postrojenja. Početkom maja NATO je prvi put upotrebio grafitne bombe i privremeno bez struje ostavio dve trećine stanovništva tadašnje Jugoslavije.

Novi Sad je krajem aprila ostao i bez poslednjeg mosta na Dunavu. Gađan je i Ostružnički most u Beogradu. Prilikom bombardovanja mosta u selu Murino u Crnoj Gori stradalo je i troje dece. Do 26. aprila na teritoriji Srbije uništeno je 14 mostova.

Iako je NATO na konferencijama za novinare stalno napominjao da se napadi precizno planiraju kako ne bi bilo civilnih žrtava, broj stradalih civila se iz dana u dan povećavao. Izraz "koleteralna šteta" postao je svima dobro poznat kao izgovor za svaku civilnu žrtvu. A njih je početkom maja bilo sve više. Taktika zastrašivanja stanovništva bila je sve prisutnija.

Krajem aprila gađan je i centar Beograda. U ulici Kneza Miloša pogođene su zgrade Saveznog MUP-a i Generalštaba. U istoj noći bombe su pale i na stambeni deo Vračara. U Vardarskoj ulici prilikom bombardovanja poginula je jedna osoba.

Kasetne bombe u maju pogađaju i civilne ciljeve. Kontrolni punkt između Srbije i Crne Gore gađan je kasetnim bombama. Autobus i automobili koji su bili zaustavljeni na kontrolnom punktu Savine vode gađani su kasetnim bombama: 20 osoba je tada ubijeno, mnogi su od posledica bombardovanja ostali invalidi.

Nekoliko dana kasnije, 7 maja, u podne, kasetne bombe padaju i na centar Niša, u neposrednoj blizini pijace i bolnice. Stradalo je tada 15 civila. NATO je tada tvrdio da je pilot promašio metu, da je cilj bio vojni aerodrom u Nišu. Kasnija svedočenja američkog pilota F 15 koji je učestvovao u bombardovanju Jugoslavije, bacaju sasvim novo svetlo na ovaj nemio događaj. Naime, pilot Majkl Pietruka tvrdi da je američki general Majkl Šort, glavnokomandujući vazdušnih snaga operacije Saveznička sila, potpisao naređenje da se kasetnim bombama gađa civilno mesto u Srbiji.

To su samo neke od priča kojima se bavi treća epizoda dokumentarnog serijala ”Hronologija jednog bombardovanja”. Autor serijala je Slađana Zarić. Novinari Vesna Ilić i Milena Miletić, direktori fotografije Sima Dimitrić i Nikola Đurović, montažeri Marko Vujović i Branislav Popović, grafički dizajner Nebojša Tesla, potprodukcija slike Nikola Stankić, kompozitor Vladimir Tošić, dizajner zvuka Bojan Mangović, producent Ljiljana Raković. Film je urađen u produkciji RTS-a.

Ceo serijal ”Hronologija jednog bombardovanja” moći ćete, nakon emitovanja, da pogledate na zvaničnom youtubekanalu RTS-a "Merila vremena" gde se inače nalaze filmovi autora Slađane Zarić.