Moja dedovina 4 - Darkovce (Crna Trava), 2. emisija

Ovo je priča o kraju Srbije iz koga su mnogi dečaci već sa 15 godina odlazili u pečalbu, na rad sa majstorima, da nauče zanat i dođu do svog parčeta hleba. Ovaj kraj Srbije pretrpeo je zločine tokom Drugog svetskog rata kao retko koji. Tada zavijena u crno - Crna Trava.

Mi idemo u selo Darkovce na 1500 m nadmorske visine. Tamo nas čekaju potomci deda Denče, koji je i kao invalid rata opet život proveo na zidarskoj skeli kako bi prehranio porodicu, a dedovinu ostavio novoj generaciji.

Ovo je, ustvari, priča o vrednim ljudima juga Srbije, koju je inicirala njegova unuka Ratka. Ona od sve familije jedina provodi godišnje po nekoliko meseci na imanju predaka, ponekada i sama. Ima najbolju drugaricu zmiju, koja svakoga dana u 11 sati dolazi na isto mesto ispred dedine kuće da je pozdravi i kao da joj prenosi da ona čuva kuću dok je domaćica u Aleksincu. Iz ovog sela se porodica odselila posle završetka njenog prvog razreda osnovne škole. To je bio odlazak i potraga za boljim životom, a Ratka ovaj dan pamti kao najtužniji u svom detinjstvu.

Ona smatra da je dedovina preživela i teže dane i da je dužnost potomaka da je sačuvaju. Deda Denča, braća i sestre su pred sam Drugi svetski rat ostali bez roditelja. On se oženio u 15. godini starijom devojkom, koja je sa njim odnegovala šestoro braće i sestara. Od vremena ratova i gladi do vremena posleratne izgradnje.

Od poljoprivrede nije moglo da se živi u ovim planinama. Sva deca iz crnotravskih sela pamte vreme kada sa kućnog praga odlaze očevi na gradilišta širom Balkana, a ostavljaju žene sa decom da sačuvaju kuću dok oni grade tuđu. Neki su se vraćali tek pred zimu i zaticali dete koje je u međuvremenu prohodalo, progovorilo. Svi majstori su skoro kao deca prvi put otišli od kuće i mladost proveli na skeli. Ovo su ljudi koji su za dedovine uradili sve što su mogli. Žrtvovali sebe.