Pravo na sutra-Živeti uz sećanje na nestale

Živeti sa sećanjem na nestale je agonija za porodice, nemoćne da saznaju sudbinu svojih bližnjih. Velika tuga učinila je nezamislivo - spojila je pripadnike dva naroda u zajedničkom nastojanju da rasvetle šta se desilo njihovim najdražima, a koji se i dvadeset godina nakon ratnih dešavanja vode kao nestali. Govoriti o nestalima u ratu možda je jedno od najvećih iskušenja za sve koji se zalažu da se u vremenima kada se udaljavamo od tragičnih dešavanja - usredsredimo na uspostavljanje normalnog, dostojanstvenog, bezbednog života. Ljudi koji žive sa ranama koje ne zaceljuju protokom vremena, već izvesno vreme zajedno pokušavaju da dođu do informacija o sudbini nestalih članova porodica i srodnika, ali i na sopstvenom osnaživanju, kako bi nastavili život sa tom boli. Svedočenja o izazovima i užasima rata, o kritičnim trenucima nestanka najmilijih, uvek su novo otvaranje rana. Ispovesti nekih od predstavnika porodica nestalih našle su se u spomen knjizi objavljenoj na tri jezika - srpskom, albanskom i engleskom. Da svedoči i upozori, da se slično ne desi nikada više, a da se od traženja istine ne odustane.