уторак, 07.10.2025, 20:12 -> 12:22
štampajObrazovno ogledalo: Urbanista mora biti arhitekta - Nikola Dobrović
Izložbom Pod zastavama modernih pokreta, otvorenom 24. maja, u Galeriji SANU, počinje obeležavanje 2022. kao godine posvećene Nikoli Dobroviću, akademiku, univerzitetskom profesoru, izuzetnom arhitekti i urbanisti. Ovom obeležavanju pridružuje se i Obrazovno-naučni program RTS-a, dokumentarnim filmom, nazvanim po citatu prof. arh. Božidara Milića: Arhitekta ne mora biti urbanista, ali urbanista mora biti arhitekta.
Образовно огледало: Урбаниста мора бити архитекта - Никола Добровић
Nikola Dobrović je rođen, školovao se, radio i gradio u različitim državama koje su menjale imena i granice. Kao najmlađi brat Petra Dobrovića, slikara, rođen je u Pečuju. U Pragu je završio čuveni Češki tehnički univerzitet, jedan od vodećih u Evropi. Njegove građevine nalaze se u Pragu, Dubrovniku, Herceg Novom, Igalu. Jedino Dobrovićevo delo u Srbiji je ansambl zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije, građen između 1956. i 1963. Zgrade su pogođene tokom NATO bombardovanja, 1999. u dva navrata, u noći između 29. i 30. aprila, i urušene. Dobrovićev Generalštab se od 2005. nalazi u Katalogu nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji grada Beograda.
Ekipa dokumentarnog filma zabeležila je trenutno stanje svih Dobrovićevih zgrada, izgrađenih od 1931. do 1963, u Dubrovniku, na ostrvu Lopud, u Herceg Novom i Igalu. U emisiji će prvi put biti objavljene fotografije jedne zgrade dvočlanog ansambla Generalštaba, snimljene iz druge urušene zgrade, neposredno posle bombardovanja.
Učestvuju autori izložbe prof. dr Marta Vukotić Lazar i arh. Bojan Kovačević. O bogatoj arhivskoj građi koja se upravo digitalizuje govori akademik Aleksandar Kostić, upravnik AVA i Centra za digitalizaciju SANU.
U ovom dokumentarnom filmu osvetljena je i zanimljiva, jedinstvena, bujna ličnost Nikole Dobrovića, čoveka duboke koncentracije i fokusiranosti, strasti, posvećenosti pojedinim projektima, ali i viziji grada kao celini. Dobrović je među savremenicima, ali i naručiocima posla, bio poznat kao čovek koji je išao ispred svog vremena i kao neko ko nije pravio ustupke i kompromise. Smatrali su da je nepokolebljiv u svojim zamislima i prilično nezgodan za saradnju.
O tome kakva je bio osoba, govori Vesna Pešić, sociolog, sestričina Ivanke Dobrović, Nikoline supruge. O sećanjima na svog profesora, kao i o njegovom delu, ulozi u Urbanističkom institutu, odnosu prema gradu i njegovim stanovnicima, govore bivši Dobrovićevi studenti, danas ugledni stručnjaci koji su gradili Beograd, predavali studentima Arhitektonskog fakulteta i autori su brojnih knjiga i studija: prof. arh. Aleksandar Stjepanović, arh. Živojin Bata Kara Pešić, arh. Dragoljub Bakić, arh. Đorđe Bobić. Sagovornici pominju časnu drskost Nikole Dobrovića, a koren njegove nepokolebljivosti, koja je ponekad izgledala kao drskost i prekost, nalaze u izvanrednom obrazovanju, sigurnosti u sopstveno znanje i poštovanju profesionalne etike.
Urednik: Mirjana Bjelogrlić
Producenti: Dobrivoje Ilić i Jelka Guk
Snimatelji: Dragan Lapčević i Dimitrije Hadži Nikolić
Muzički urednik: Ana Pavlović
Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević
Grafički dizajner: Aleksandra Šuša
Montažer: Miroslav Nikolov
Reditelj: Ivana Stivens
