Glasovi iz prošlosti – Priče o legatima Galerija: Milan Konjović, 10-12

Veliki deo mojih slika rasejan je po zemlji i inostranstvu, objašnjavao je slikar koji je verovao da je akt stvaranja religija. Napuštale su me kao deca kada odrastu i napuste roditeljski dom. Slike koje su ostale sa mnom, od kojih se nikada nisam hteo odvojiti, one pripadaju gradu u kome sam se rodio, gde mi se probudila svest, gde sam postao čovek i sazreo kao umetnik.

U punoj stvaralačkoj snazi, Milan Konjović je ovako najavio dar Somboru. Godine 1965. uz ugovor o poklonu, ostavio je zbirku od 500 slika koja se kasnije širila i danas ima gotovo 1.100 radova. Na taj način postao je jedan od retkih umetnika koji su za života dobili svoju galeriju, svečano otvorenu 1966. godine. Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš – tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera… Tako je Konjović, miljenik bogova, kako ga je nazivao veliki istoričar umetnosti Dejan Medaković, govorio 1958. godine, kao zreo i već ostvaren umetnik. O tome svedoči i njegov slikarski opus – gotovo da nema tehnike u kojoj se nije oprobao. Hiljade dela – ulja, pasteli, tempere, akvareli, crteži, tapiserije, pozorišne scenografije, skice za kostim, vitraži, mozaici, grafike... Izlagao je na više od 300 samostalnih i skoro 700 kolektivnih izložbi širom zemaljske kugle. I sam začuđen pred obiljem stvorenog, često se pitao kako je sve to uspeo da uradi. A živeo sam pun život, nikada nisam bio asketa, potvrđivao je. Kako je Konjović proživeo taj svoj prebogati život?

Urednik i scenarista emisije: Nevena Milić

Reditelj: Maša Vujošević

Narator: Dejan Grujić

Snimatelj: Dragan Lapčević