Merila vremena: Čovek koji je Hitleru rekao NE

Kroz jedan od najkontroverznijih datuma u srpskoj istoriji vodi nas glumac Nenad Jezdić.

Film donosi odgovore na pitanja, koja su i danas posle 80 godina, i dalje aktuelna:

- Ko stoji iza protesta?
- Da li su ga organizovali komunisti ili su ga platili Englezi?
- Da li je to bio trenutak kada su Srbi, kako je govorio britanski premijer Čerčil, našli svoju dušu ili je to iracionalna odluka koja nas je koštala skoro 1.000.000 žrtava u Drugom svetskom ratu?

Na ulicama Beograda, tog 27. marta 1941. godine, izašla je skoro trećina ukupnog stanovništva grada. Protestovali su studenti, đaci, radnici… Manifestacije, kako su tada govorili, podržala je i Srpska pravoslavna crkva. Protesti su bili organizovani i u ostalim gradovima: Pančevu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu, Podgorici, Kotoru, Splitu... Jedino u Zagrebu toga dana nije bilo okupljanja nezadovoljnih građana.

Tog 25. marta, kada je jugoslovenski premijer potpisao protokol o pristupanju Trojnom paktu, u Paraćinu penzionisani sreski načelnik Svetolik Dragačevac piše pismo Adolfu Hitleru, Fireru Trećeg rajha.

U tom pismu Dragačevac Hitlera naziva Kainovim sinom, aždajom koja Srbima uzima ono što im je najsvetije a to su domovina i sloboda. Dragačevac se na kraju pisma potpisuje imenom i prezimenom, navodi mesto stanovanja i šalje pismo za Berlin.

I to pismo, početkom aprila 1941. godine, stiže do Firera, u Glavnu upravu za bezbednost Trećeg rajha u Berlinu.

Nakon protesta i puča koji je izveden u Beogradu, Hitler je doneo odluku da bez najave rata napadne Jugoslaviju: 6. aprila bombardovan je Beograd, 9. juna u svojoj kući u Paraćinu zbog pisanja pisma Hitleru uhapšen je Svetolik Dragačevac.

,,Šamar”, koji su Nemci tada dobili, nisu zaboravili. Jugoslavija je rasparčana, Srbi su kažnjeni, a Dragačevac je nakon ispitivanja u Beogradu među prvim Jugoslovenima najpre poslat u zatvor u Gracu, a početkom januara 1942. godine odveden je u logor Mauthauzen, gde je i ubijen.

Pismo Svetolika Dragačevca, jedinstveno je u svetu. Nije zabeleženo da je iko napisao uvredljivo pismo Hitleru i pri tom se i potpisao. Postoje brojna anonimna pisma, ali niko kao Dragačevac nije stao imenom i prezimenom iza svog gesta.

Dokumentarni film ,,Čovek koji je Hitleru rekao NE” jeste priča o jednom čoveku ali i priča o jednom narodu. Tada jedinom narodu u Evropi koji je te 1941. godine protestovao protiv fašizma.

U filmu govore naši eminentni istoričari: akademik Ljubodrag Dimić, profesori Milan Ristović, Aleksandar Životić, istoričari sa Instituta za savremenu istoriju: Predrag Marković, Bojan Dimitrijević, Milan Koljanin, Marko Miletić...

Autor filma - Slađana Zarić
Novinar - Vesna Ilić
Koreditelj i montažer - Bojan Perišić

Repriza , 27. oktobar u 01:50 i 09:40