среда, 09.10.2024, 23:40 -> 14:23
štampajNesvrstani: Beograd i Treći svet
Nakon smrti Džavaharlala Nehrua i Gamala Abdela Nasera, nakon odlaska sa političke scene Sukarna, Nkrumaha i Hajle Selasija, Josip Broz Tito ostao je gotovo jedini živi osnivač nesvrstanih.
Несврстани: Београд и Трећи свет
Ipak, tih godina pojavili su se lideri novih afričkih država, koje su naprosto živele ideju nesvrstanosti. Te godine bile su i „zlatno doba nesvrstanih”, vreme kada se ova grupa zemalja oslobodila straha da se naziva trećim blokom, vreme kada su nesvrstani postali pokret sa svojim organima, kada su, kako je to Zapad govorio, „nesvrstani dobili zube”.
Tih godina Jugoslavija je, kako govore neki istoričari, ličila ne bure. Posle Ustava iz 1974. bilo je sve manje onih obruča koji drže bure da se ne raspadne. Jedan obruč bila je Titova ličnost, drugi je bila spoljna politika, ali bure se sve više razdvajalo. A 1989. kada je Beograd organizovao svoju drugu Konferenciju nesvrstanih, Jugoslavija je, ispostaviće se, već bila pred raspadom. Konferenciju nesvrstanih 1989. organizovaće već nefunkcionalno Predsedništvo SFRJ. Skup je bio nostalgični beg od unutrašnje politike i u kolektivnoj svesti ostaće možda najviše upamćen po Gadafiju, kamilama koje je dopremio u Beograd, šatoru koji je postavio u rezidenciji i telohraniteljkama koje su ga čuvale.
Коментари