Velodromski biciklizam

Bicikli su iszume iz sredine 19. veka. Prva takmičenja u biciklizmu održana su krajem istog veka, kada su organizovani i prvi turniri u zatvorenom, na drvenim pistama (velodromima). 

Takva je bila i šestodnevna biciklistička velodromska trka u Londonu, 1878. godine. Sport je brzo popularizovan kroz osnivanje Međunarodne biciklističke asocijacije 1892. i prvog Svetskog prvenstva u biciklizmu godinu dana potom.

Pregled pravila

Velodromski biciklizam se na Olimpijskim igrama održava na velodromu (zatvorenoj ovalnoj drvenoj stazi) u dužini od 250 metara i pod uglovima do 45 stepeni.

Postoji više formata ili disciplina ovog sporta, u kojima se neke više fokusiraju na taktiku, dok je u pojedinim važnija snaga. 

Sprint se, timski i pojedinačno, zasniva na taktici. Pojedinačno, vozači se takmiče u kvalifikacijama u dužini od dva ili tri kruga. Poraženi u trci imaju pravo na "popravni", ali se od četvrtine finala biciklisti ponovo trkaju jedan protiv drugog u dužini od dva kruga. Timski, ekipe su sastavljene od tri člana, a voze tri kruga. Naredni biciklista iz tima kreće u trku i pre nego što je dotaknut rukom. 

Keirin je poreklom iz Japana. U ovoj disciplini se od šest do osam takmičara nadmeće za što bolju poziciju, vozeći veći deo trke iza njihovog trenera koji upravlja motociklom, dok tek u poslednjim etapama trke povećavaju brzinu.

U disciplini dohvatna vožnja ekipno takmiče se timovi sa po četiri vozača na fiksnoj dužini od četiri kilometra. Rivali kreću sa suprotnih strana piste, a pobednik je ekipa koja prva uhvati svog rivala ili zabeleži najbolje vreme. 

Omnijum se sastoji od više disciplina (četiri) koje se u isto vreme praktikuju na velodromu.

Naposletku, madison predstavlja trku timova od dva vozača čije rangiranje zavisi od distance i osvojenih poena. Cilj je da se obiđe više krugova od protivničke ekipe. Članovi tima mogu da zamene jedni druge kada i gde žele, dodirivanjem ruke ili biciklističkog dresa. Dok jedan član učestvuje u trci, drugi smanjenom brzinom upravlja biciklom oko piste. 

Sami bicikli se od drumskih razlikuju po fiksnom (automatskom) prenosu i činjenici da nemaju kočnice, zbog čega se razvijaju velike brzine. Fokus je na aerodinamičnosti. 

Istorija na olimpijskim igrama

Velodromski biciklizam je u muškoj konkurenciji na olimpijskim igrama od Atine 1896, uz izuzetak na Igrama u Stokholmu 1912. Ipak, žene su se prvi put u ovom sportu takmičile tek na OI u Seulu 1988. 

Najveće uspehe u obe konkurencije ostvarili su  Evropljani, i to uglavnom iz Velike Britanije, Francuske, Holandije i Italije.

Sport je popularan i u Japanu, te Australiji. 

Discipline na Olimpijskim igrama:
- timski sprint, muškarci
- timski sprint, žene
- sprint, muškarci
- sprint, žene
- keirin, muškarci
- keirin, žene
- dohvatna vožnja ekipno, muškarci
- dohvatna vožnja ekipno, žene
- omnijum, muškarci
- omnijum, žene
- madison, muškarci
- madison, žene