Plivanje na otvorenim vodama

Na prva tri izdanja modernih Olimpijskih igara, sva plivačka takmičenja su se odvijala u prirodnoj vodi. Bazen je uključen u program na Igrama 1908. u Londonu.

Plivanje na otvorenim vodama je tek 1991. uvršteno u program Svetskog prvenstva u vodenim sportovima u organizaciji Fina.

Tada se plivalo i više od 25 kilometara, a bilo je potrebno oko pet sati da se trka završi. Distanca od 10 kilometara uvedena je na SP u plivanju u Fukuoku, u Japanu, 2001. 

Pravila takmičenja

Plivanje na otvorenim vodama se odvija u otvorenim vodama kao što su more, reke i jezera. Učesnici moraju da preplivaju stazu od 10 kilometara, što prosečno traje oko dva sata. Takmičari testiraju izdržljivost, fizičku i mentalnu snagu. Ali, sposobnost prilagođavanja je ključna.

Plima, oseka i struje se brzo menjaju na moru, a sportisti to moraju uzeti u obzir u svojoj strategiji. Stoga je važna upotreba prave taktike za kurs i uslove. 

Istorija na olimpijskim igrama

Plivanje na otvorenim vodama je debitovalo kao olimpijski sport u Pekingu 2008. godine. Kratka istorija ove discipline znači da je mali broj nacionalnih olimpijskih komiteta i sportista imalo priliku da se istakne.

Iako se određeni sportisti fokusiraju isključivo na maratonsko plivanje, drugi su ranije bili specijalisti za druge plivačke discipline u bazenu, kao što je plivanje slobodnim stilom, što je ove plivače činilo veoma konkurentnim.

Najbolji primer je tuniski plivač Usama Meluli, koji je osvojio zlatnu medalju u muškoj disciplini na 1500 metara slobodnim stilom u Pekingu 2008. godine, a zatim je četiri godine kasnije pobedio u plivanju u otvorenim vodama u Londonu.

Daleko najuspešniji u ukupnom bilansu medalja su Holanđani sa četiri odličja, od čega tri zlata.

Discipline na Olimpijskim igrama:
- muškarci 10 kilometara
- žene 10 kilometara