Dizanje tegova

Dizanje tegova – često poznato kao olimpijsko dizanje tegova – postoji hiljadama godina, ali cilj ostaje isti i pobeđuje sportista koji podigne najveću težinu.

Dokazi o ovom sportu datiraju iz starog Egipta i Grčke, gde su ljudi podizali teško kamenje u takmičenjima u snazi. Dizanje tegova se ponovo pojavilo u 19. veku, kada je 1891. održano prvo Svetsko prvenstvo.

Pravila dizanja tegova

Olimpijski program dizanja tegova je tokom vremena uveliko evoluirao. Od Igara u Montrealu 1976. na takmičenjima su korišćena dva dizanja – trzaj i izbačaj.

U trzaju, šipka se jednim pokretom podiže od poda do iznad glave. Nasuprot tome, izbačaj se sastoji iz dva pokreta – šipka se prvo podiže do ramena pre nego što se nabaci preko glave. Ove izuzetno zahtevne vežbe zahtevaju izuzetnu fizičku snagu i čvrstu mentalnu odlučnost.

Danas takmičari izvode oba dizanja tri puta, a njihovi najbolji rezultati u svakom dizanju se kombinuju da bi se odredio ukupan rezultat. Pobednik je takmičar sa najvećim ukupnim rezultatom.

Muškarci i žene će se takmičiti u pet težinskih kategorija na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. 

Istorija na olimpijskim igrama

Dizanje tegova predstavljeno je na prvim modernim Olimpijskim igrama održanim u Atini 1896. Drugi put je bilo deo OI 1904, a treći 1920, i od tada je konstantno deo Igara. Žene se tkmiče od Sidneja 2000.

Početkom 20. veka, evropski nacionalni olimpijski komiteti, posebno Nemačka, Austrija i Francuska – dominirali su u dizanju tegova.

Od pedesetih godina 20. veke, pa sve do devedesetih, sovjetski sportisti su bili na vrhu postolja. Konkurenciju dobijaju u predstavnicima iz Kine, Turske, Grčke i Irana, koji su počeli da osvajaju većinu medalja. Kina dominira i u kategoriji žena.

Discipline na Olimpijskim igrama:
- dizanje tegova u muškim kategorijama do 61 kilogram, 73 kilograma, 89 kilograma, 102 kilograma i preko 102 kilograma
- dizanje tegova u ženskim kategorijama do 49 kilograma, 59 kilograma, 71 kilogram, 81 kilogram i preko 81 kilograma