Predrag Sarić za RTS: Utakmica Srbija–Litvanija biće spektakl, odlučiće nijanse

Malo nam je potrebno da se stvori euforija. Jedna dobra utakmica protiv Dominikanske Republike i verujemo da u Manili može da se dogodi čudo. Polufinale svetskog prvenstva ne mora da bude daleko za naše košarkaše. Nećemo da budemo nerealni, ali želimo da pošaljemo dobru energiju reprezentaciji Srbije uoči današnje utakmice sa Litvanijom.

Gost Jutarnjeg programa RTS-a Predrag Sarić iz Sportskog žurnala analizira dosadašnje utakmice Svetskog prvenstva, uspeh srpskih odbojkašica i očekivanja od Novaka Đokovića. U razgovoru za RTS posebno se osvrnuo na presudnu utakmicu Srbije i Litvanije danas u 10.45 na Mundobasketu.

Objašnjavajući euforiju koja prati velike sportske događaje poput Mundobasketa, Predrag Sarić kaže da smo u košarci posebno emotivni kao nacija, razmaženi i naviknuti na medalje i najveće uspehe.

„Još od one pesme ‘Igra rokenrol cela Jugoslavija’ i Atine, pa i pre toga uspesi iz Manile kada smo bili svetski prvaci, pa Olimpijske igre u Moskvi. Veliki uspesi su se prenosili iz generacije u generaciju. Tu tradiciju želimo da zadržimo i imamo generacije koje to stvarno i mogu. Prošle decenije sa Sašom Đorđevićem osvojili smo tri srebrne medalje. Malo nesreće je bilo i u Kini i u Istanbulu 2017. gde je bilo nekih objektivnih faktora koji se ne vide toliko u javnosti, ali povrede 2017. pa onda putovanje, odmoran protivnik i detalji koji su u ovakvim slučajevima bitni. Ostali smo na petom mestu, što je za nas u tom trenutku bio neuspeh. Teško smo ga podneli, ali posle kad smo videli da nismo prošli na Olimpijske igre, kad smo videli kako smo prošli na Evropskom prvenstvu, umemo da cenimo to peto mesto", navodi Sarić razloge naših navijačkih očekivanja, uspona i padova na košarkaškim takmičenjima.

Podseća u razgovoru na izjavu Svetislava Pešića koji nas je podsetio na Jokićevu prošlogodišnju izjavu da se u Srbiji ne voli sport, već pobednici odnosno – dobri rezultati. I kad govorimo o košarci, da li je to baš tako, pita Sarić.

"Svi košarkaški tereni ovde u Beogradu uvek su puni, igraju i mladi i stari i oni koji možda ne bi trebalo ni da potrče. Ne bih se složio ni sa Jokićem ni sa Pešićem jer zašto se bavite sportom ukoliko se ne takmičite i želite da svakog dana budete najbolji", objašnjava naš sagovornik.

Zato, Sarić kaže da ne možemo baš da generalizujemo da u Srbiji volimo samo pobedu, jer ko voli poraz? Poraz je, dodaje, dobar samo u nekim fazama kad nas opomene i nauči šta treba da uradimo da bismo se popravili, ali uostalom ne bismo ni Pešića toliko slavili da nije bio uspešan u Bormiju, potom u Istanbulu 2001. i u Indijanapolisu 2002.

"Na konjičkim trkama Jokić se raduje pobedi svog konja. I on se takmičio za NBA prsten i videli smo s kojom strašću. Ovo je zemlja koja voli sport, koja ceni majstore poput Teodosića ili pre njega, Đorđevića, Slavnića, Dražena Petrovića, majstora košarke, u fudbalu Džajića, Šekularca, Stojkovića. Naravno, ko je taj ko voli poraz?", pita Sarić.

Sarić kaže da u tom medijskom i sportskom odmeravanju pred utakmicu Srbija–Litvanija ko je veća košarkaška sila zaboravljamo da smo mi zemlja sporta dok su Litvanci fokusirani na košarku.

"U Litvaniji je to svedeno na košarku i oni su koncentrisani na košarku i obožavaju je, mala zemlja, vrlo talentovana. Ima takve asove poput Sabonisa, Marčuljonisa, Karnišosa, Kurtinaitisa. Tradicija koja se vuče upravo iz te ’95. i te čuvene utakmice u kojoj je majstorstvo i kreativnost, odnosno talent došao do izražaja u odnosu na njihove adute tada, snaga, preciznost i sve ostalo. Međutim, košarka je upravo lepa zbog toga što ne možete sve na atleticizmu da zasnivate, već mora tu da bude i malo vica, a u vicu smo ipak mi bolji od drugih", objašnjava Sarić.

On je uveren da će ovde presuđivati nijanse, sličan mentalitet, slična igra. Valančjunas je za Sportski žurnal dao intervju o duelima sa Srbijom, o mlađim kategorijama i o okršajima sa Bogdanovićem. Nekako smo se pribojavali Amerike, oni igraju neku drugačiju košarku, ovo će, kažu mnogi, biti mnogo lepša košarka za gledanje, ali protivnik sličan nama. Pa vidite, u četvrtfinalu koja je uvek jedna od najvažnijih utakmica na svetskom prvenstvu i na takmičenjima koja vas dele od toga da li idete među pobednike ili niste u toj kategoriji."

Sarić kaže da ćemo gledati derbi šampiona i da će nijanse odlučiti. Ali i da je upravo ova utakmica "ona jedna" koja nas vodi do polufinala:

"Amerika je skup dobrih igrača, međutim, još uvek nije tim. Da li će biti svetski prvaci, vrlo je moguće jer imaju kvalitete. Ovo im je bila odlična opomena, videćemo reakciju protiv Italije. I kasnije mislim da Italija ne može sa Amerikom. Možda bi nama u ovom trenutku više odgovarala Amerika. Još uvek nije složena kao Litvanija, ali tu više nema priče šta bi bilo kada bi bilo. Mi igramo sa odličnim protivnikom, mi imamo odlične igrače. Taj trio Bogdanović, Milutinov i Nikola Jokić, potpomognut izvrsnim Stefanom Jovićem, koji odlično kanališe i kontroliše igru. To je naš adut koji u duelu sa bilo kim, pa i Litvancima, može da nam donese pobedu. Ovo je utakmica u kojoj je sve kao i u svakom derbiju, a ovo je derbi šampiona. 50–50, nijanse mogu da odluče." 

Odbrana i napad moraju da budu besprekorni, analizira dalje Sarić, jer su igrači baltičke reprezentacije izvanredni trojkaši. "Najbolji procenat šuta imamo mi, oko 55, tj. ukupno za 2 poena – najviše. Dok Litvanci za 3 poena – bolji su od nas. Dakle, ta statistika sada govori da smo mi dve dominantne ekipe. Ono što njih karakteriše kao i Letoniju, kao i sve baltičke zemlje, oni su oduvek bili opasni trojkaši, sjajni šuteri. Mi smo uvek imali i sjajne šutere i dobre defanzivce."

Sarić još kaže da treba očekivati spektakl.