Kako se glasalo na Evrosongu i može li Sofija da nadmaši Beograd

Uprkos svemu što je prethodilo ovogodišnjoj „Pesmi Evrovizije“, jublarno 70. izdanje ipak je ušlo u istoriju i na lep način.

Pre svega, za to je zaslužna prva pobeda Bugarske na „Evrosongu“ zahvaljujući neverovatno energičnoj i harizmatičnoj Dari i pesmi krajnje neobičnog naziva Bangaranga.

Dara je, u odnosu na nacionalni izbor kod kuće, uspela da značajno unapredi i potpuno promeni nastup i da se u Beču nesvakidašnjom koreografijom, scenografijom i samom režijom nastupa prikaže u najboljem svetlu.

Potvrdu da ima najbolji nastup bugarska predstavnica dobila je i uoči finala, pošto je od ovogodišnjih komentatora dobila umetničku nagradu „Marsel Bezanson“, istu onu koju je Konstrakta dobila 2022. godine u Torinu.

Koliko je ova pobeda značajna, kako za Daru i Bugarsku, tako i za samu „Pesmu Evrovizije“, govori i činjenica da je reč o prvom pobedniku koji je ujedinio mišljenje publike i žirija još nezaboravne pobede Salvadora Sobrala u Kijevu 2017. godine, a tek drugi put otkako je aktuelni sistem glasanja uveden 2016. godine.

Pored toga, Bugarska je prva balkanska zemlja koja je pobedila na takmičenju još od pobede Srbije i Marije Šerifović u Helsinkiju 2007. godine.

Do sada je Bugarska beležila raznovrsne plasmane. Često nije uspevala da se plasira u finale, a Kristijan Kostov je 2017. godine zauzeo drugo mesto, što je bio najbolji plasman do jučerašnjeg finala.

Čini se i da su jubilarna izdanja „Pesme Evrovizije“ važna za Bugarsku, pošto je na 50. takmičenju u Kijevu 2005. naš istočni sused zabeležio prvo učešće. Nažalost, bez plasmana u finale.

Zanimljivo je i da je u delu evrovizijske javnosti Bugarska, uz Rumuniju i Moldaviju koje su se takođe vratile posle nekoliko godina pauze, posmatrana kao popuna za pet zemalja koje su u decembru odlučile da neće biti deo takmičenja.

Svakako smo gledali najmanji broj zemalja od uvođenja polufinala 2004. godine, a da se Bugarska, Rumunija i Moldavija nisu vratile, nastupilo bi svega 32 takmičara, ali još važnije – Bugarska ne bi pobedila.

Prognoze podbacile

Da su čuvene kladionice birale pobednika, Finska bi zabeležila drugu pobedu, pošto se predviđalo da za trijumf u Beču imaju 44 odsto šanse. Delti Gudrem iz Australije davalo se 20 odsto šanse za podizanje trofeja, a pravoj pobednici Dari svega osam procenata.

Koliko god bile precizne prethodnih godina, pokazalo se da prognoze ipak ne mogu da predvide šta je ono što će se većini gledalaca dopasti u trenutku dok gledaju program, a realnost je da je velika većina gledalaca sve nastupe prvi put videla baš sinoć.

Podbacila je i Švedska, koja važi za večitog favorita. Felisija, koja se posle generalne probe u petak čak i onesvestila, zauzela je 20. mesto, što je najgori plasman Švedske od 2010. godine kada se jedini put nisu domogli finala.

Među favorite je tek nakon polufinalnog nastupa ušla predstavnica Rumunije Aleksandra Kapitanesku, a tu ulogu je i opravdala plasmanom.

Od publike je dobila 232 poena, što je uz 64 poena žirija, bilo dovoljno za treće mesto. Ujedno je to najbolji plasman Rumunije koji je ova zemlja zabeležila i 2005. i 2010.

Treba reći i da se niko nije iznenadio plasmanom Velike Britanije koja je zamalo još jednom dobila „duplu nulu“. Veće sramote spasao je jedan poen od žirija. Blago iznenađenje bila je nula od publike za Nemačku, ali i za Belgiju koja je u polufinalu ipak osvojila 91 poen.

Raznovrsno i donekle ravnomerno glasanje žirija

Neuobičajeno raznovrsno bilo je i glasanje žirija u finalu koji je poene, a naročito dvanaestice, ravnomerno rasporedio. Čak 19 od 25 finalista makar je jednom dobilo 12 poena.

Najviše dvanaestica, po četiri, dobile su Bugarska i Poljska. Poređenja radi, Austrija je na prošlogodišnjem takmičenju od žirija dobila osam dvanaestica, Italija je dobila šest, a Francuska pet.

Australija, Francuska i Malta dobile su po tri dvanaestica, a po dve Srbija, Danska, Finska, Grčka i Italija.

Sa po jednom dvanaesticom od žirija finale su završile Albanija, Belgija, Kipar, Češka, Izrael, Norveška, Rumunija i Ukrajina.

Detaljne rezultate glasova publike EBU je objavio rano jutros. Publika iz Srbije dodelila 12 poena Hrvatskoj, dok je pobednica Dara dobila 10 poena od gledalaca iz Srbije. Osim toga, Srbija je od publike u Hrvatskoj dobila 12 poena.

Bugarska pobednik drugog polufinala, Izrael osvojio najviše poena prve večeri

Na ovogodišnjem takmičenju se moglo videti i koliko mogu da se razlikuju rezultati u polufinalu i finalu. Dara je pobedila u drugom polufinalu u četvrtak sa ukupno 278 poena, ali ju je žiri stavio na četvrto mesto.

Bolji od nje u drugom polufinalu, po mišljenju žirija, bili su predstavnici Australije, Danske i Norveške.

Ipak, publika je presudila, pa su favoritkinje gledalaca iz Bugarske i Rumunije zauzele prvo i drugo mesto.

Isto tako, predstavnik Izraela Noam Betan osvojio je najviše poena (269) tokom prve polufinalne večeri, ali nije bio favorit žirija. Najbolja, po mišljenju žirija, bila je Alicja iz Poljske koja je zauzela drugo mesto u ukupnom plasmanu.

Srbija je zauzela peto mesto u polufinalu, osvojivši 62 poena od žirija i 131 poen od publike.

Posle „Lavine“ ostaje ponos

Naši sjajni momci iz grupe „Lavina“ na ovogodišnju „Pesmu Evrovizije“ hrabro su doneli jedinstven zvuk kojim su se nesumnjivo izdvojili među ovogodišnjim učesnicima.

Metal se ne sluša često na „Evrosongu“, a izbor naših ovogodišnjih predstavnika dodatno su u evrovizijskoj javnosti učvrstili poziciju Srbije kao zemlje koja na najveće svetsko muzičko takmičenje iz godine u godinu šalje različite muzičke žanrove i stilove.

„Lavina“ je opravdala svoje ime i uz lavinu emocija prikazala da i metal može dopreti do najšire publike koliko god se činilo da je taj muzički pravac rezervisan isključivo za one koji vole tvrđi zvuk.

Pored toga, ulaskom u evrovizijski svet zauvek su dobili bazu obožavalaca koji će dosta dugo slušati kompoziciju Kraj mene, a mnogi od njih će i poželeti da ih slušaju na koncertima i drugim događajima.

Plasman nije toliko važan koliko je važno nasleđe koje ostaje posle takmičenja, a posle nastupa „Lavine“ nedvosmisleno ostaje ponos.

Šta da očekujemo u Bugarskoj

Bugarska je prva zemlja od 2017. godine koja je zabeležila svoju prvu pobedu na „Pesmi Evrovizije“.

Imajući u vidu ranija iskustva, među kojima je i ono iz Srbije, čini se da se zemlje koje prvi put organizuju takmičenje više trude da sve bude kako treba.

Takvi utisci su se sticali tokom prve decenije 21. veka kada je čak osam zemalja prvi put organizovalo „Pesmu Evrovizije“.

Retki su odlazili nezadovoljni, a u tom periodu je i sve više zemalja želelo da se takmiči. U Beogradu 2008. je i postavljen rekord u broju učesnika – čak 43 zemlje poslale su svoje predstavnike na evrovizijsku scenu.

Imajući u vidu poznato balkansko gostoprimstvo, u Bugarskoj možemo očekivati slično iskustvo, a ostaje nam i da se nadamo da će se neke druge okolnosti poboljšati, pa da se dogodine pomerimo sa ovogodišnjeg neslavnog broja od 35 učesnika.