Dara i „Bangaranga" osvojili i žiri i publiku – Bugarska je pobednik 70. Pesme Evrovizije

Бугарска је захваљујући песми Бангаранга и представници те земље – Дари, први пут победила на такмичењу Песма Евровизије.

Најбољи пласман до сада, Бугарска је остварила 2017. године, када је Кристијан Костов са песмом Beautiful Mess освојио друго место у Кијеву.

Бугарска је иначе дебитовала на Евровизији 2005. године, а током година стекла је репутацију земље која често шаље модерне и конкурентне поп продукције. Посебно су запажени били и наступи:

Поли Генова – If Love Was A Crime (4. место, 2016)
Equinox – Bones (14. место)
Викторија  – Growing Up Is Getting Old (11. место)

Великој Британији, Немачкој и Белгији од публике 0. Србија добија 52 поена. Фавиризована Грчка остаје без шансе за победу јер је од публике добила само 147 поена, колико је добила и Италија. Још један фаворит остаје без наде за победу, Финска од публике добија само 138 поена, што се догодило и Данцу који је добио само 78 поена.

Аустралију је публика наградила са само 122 поена, и сада још да чујемо шта је добила Бугарска којој треба најмање 140 поена или ће победити Израел.

Победник је Бугарска са 516 гласова!!!

Наши момци из „Лавине" су заузели 17. место.

Најпре смо чули гласове националног жирија Швајцарске, као прошлогодишње домаћине. Њихових 12 поена је отишло Украјинки Лелеки. Жири Малте је највише поена Дари из Бугарске. 

Жири из Украјине максимални број бодова је дала Малти, а Луксембург са 12 бодова награђује Румунију. Бугарски жири највише бодова Малти, Азербејџан Италији и првих 8 поена за Србију, Сан Марино Малти, Естонија Финској, Израел Аустралији. 

Аустралијанцима се највише допала Дарина песма Бангаранга. Пољакиња Алисија је од жирија Немачке добила 12 поена, а такође и од Белгије.

Португалци су пак 12 поена дали Албанији. Шведска, као што је било и за очекивати, 12 поена је дала Финској. 

Жири Албаније је, као и сваке године, максималан број поена дао Италији. А Кипар је гласао, наравно за Грчку. 

Грузијских 12 поена су отишли Француској. Жири Црне Горе првих 12 поена, као што је ред, даје Србији! Јерменији се пак највише допала аустралијска песма. 

Израел је првих 12 поена добио од Пољске. За сада захваљујући гласовима жирија, води Бугарска, а прати је Италија. 

Још једно „комшијско“ гласање, Грчка је 12 поена дала Кипру. Чешки жири је са 12 поена наградио Данску, а жири Данске, још једном Бугарској. 

Француска је 12 поена доделила Норвешкој, али и поене за Србију. Скандинавска комшијска гласања се настављају, Норвешка је дала 12 поена Данској. 

Италијанском жирију се највише допала белгијска песма. Ове године нису узвратили Албанији. 

Финци се нису водили комшијским правилима и 12 поена су дали Француској, а затим су исто добили и од Уједињеног Краљевства. 

Летонија је 12 поена доделила Чешкој. А из Београда се јавља Кристина Раденковић и саопштава да је наш жири доделио највише поена Грчкој. 

Молдавија је са највише поена наградила Пољску, а Хрватски жири је 12 поена доделио Србији! 

Дванаест поена из Литваније иде Бугарској, али комшије Румуни нису гласали комшијски и 12 поена су доделили Аустралији. 

Домаћини су 12 поена дали Пољској.

Аустријска легенда Евровизије Сезар Сампсон извео је обраду песме Vienna Билија Џоела.

Сампсон је представљао је Аустрију на такмичењу за песму 2018. године, завршивши на трећем месту у коначном пласману.

Свој допринос финалу јубиларног Евросонга дао је и светски познати аустријски електро-свинг пионир Паров Стелар, уз посебан перформанс Блек лилиз осмишљен специјално за вечерашњи шоу.

До сада је на Песми Евровизије изведено 1.789 песама, тако да је продуцентима било тешко да направе избор, који ће нас водити кроз 70 година музике. А ту су и бивши победници: Александар Рибак, „Лорди“, Руслана, Верка Сердјочка...

За почетак, на сцени се појавила прошлогодишња представница Финске, Ерика Викман, да би јој се придружили њени сународници, група „Лорди" и одали почаст још једном Финцу, Карији и његовм хиту CHA, CHA, CHA, као и Бејби Лазањи, и веселу верзију песме Congratulations Клифа Ричардса. 

Александар Рибак је на виолини одсвирао песму култне победнице Евросонга 1988, Селин Дион. 

Сердjочкин поздрав песми која је победила на Евровизији први пут када је Беч био домаћин 1967. године – Puptet on a Srting. 

Била је ту и Маријана Конте која је за реквизит изабрала лопту за пилатес.

На крају су нам „Лорди" отпевали и једну од најпопуларнијих песама Воларе, Доменика Модуња.

Одгледали смо свих 25 представа! Имали смо оперу, денс хитове и све између. Гласање је још увек у току, и не може се гласати за своју земљу.

За фаворита, из Србије можете гласати СМС-ом, тако што ћете редни број наступа послати на број 1557. 

Као домаћин 70. Евровизије, Cosmo представља Аустрију, директно у финалу, песмом Tanzschein (Сјај плеса).

Беч је већ трећи пут домаћин такмичења, што Аустрију сврстава у ред најискуснијих организатора у историји Евровизије.

Cosmo, уметник мађарског порекла, на сцену доноси електронски поп са јаким визуелним идентитетом. Наступ су обележили светлосни ефекти, ласери...

Многи сматрају да је реч о једном од најкомплекснијих наступа вечери, са великим продукцијским капацитетом и снажним сценским ефектима.

Уметничко име Cosmo одражава његову отвореност према свету и фасцинацију универзумом. Свира гитару и клавир и узима часове вокала од оперског певача у Грацу.

Године 2022. године, стигао до финала такмичења The Voice Kids. Од лета 2025. године пише песме заједно са својим продуцентом и бубњарем групе "Garish", Маркусом Пернером. Исте године основао је бенд “The Thumbs“.

На такмичењу за песму Евровизије, уметник има, како каже, три главна циља: да натера публику да игра; да инспирише гледаоце; и да шири љубав кроз своју музику.

Након двогодишње паузе, Румунија се враћа на Евровизијску сцену. Александра Капитанеску има 25 година и представља Румунију песмом Choke Me (Гушиш ме). Песма говори о токсичном односу, емоционалном притиску и осећају да човек полако губи себе у љубави.

Александра је део нове генерације румунских певачица које комбинују модеран алтернативни поп са снажном емоционалном интерпретацијом. Њен наступ у Бечу деловао је готово позоришно.

Александра је пажњу јавности привукла и као победница једног музичког ТВ формата у Румунији, а на њен евровизијски наступ гледа се као на међународни пробој.

Убрзо након победе, певачица је објавила свој дебитантски албум (Căpitnu из 2024.) и низ синглова. Своје песме пише заједно са члановима бенда и избором других румунских композитора. Музика јој је омогућила турнеје широм Румуније, укључујући наступе на великим фестивалима као што је Electric Castle.

Александра је студенткиња мастер студија на Физичком факултету у Букурешту, где је већ стекла диплому основних студија. Иако ју је одувек привлачила наука и планира да се специјализује за медицинску физичарку, страст према музици је прати од детињства.

Такмичарски део Фестивала наставља Норвешка песмом YA YA YA, коју изводи Jonas Lovv (Јонас Лов) Реч је о модерној денс-поп нумери која носи снажну комбиновану фестивалску атмосферу.

Норвешки извођач припада новој генерацији поп извођача који комбинују електронски звук и скандинавску продукцију.

Норвешка на Евросонгу традиционално има добро осмишљене наступе, па је тако било и са наступом током извођења песме YA YA YA.

Пореклом из Бергена у Норвешкој, Јонас је за кратко време успео да учврсти своју репутацију специфичног извођача.

У Норвешкој, Јонас је пажњу на себе привукао 2025. године током десете сезоне емисије The Voice, где је очарао тим тренера и публику препознатљивом вокалном храброшћу и сценским наступом.

Познат је по својој енергији, јединственом стилу и способности повезивања, фокусирајући се на рушење баријере између сцене и публике.

Музички, у свом раду, обухвата више жанрова, поседујући уметнички израз који се истиче; вештина која му је помогла да освоји победу на издању норвешког Melodi Grand Prix-а ове године.

Песма Per sempre sì (Заувек да) дубоко је укорењена у традицији наполитанске канцоне, жанра познатог по романтичним и меланхоличним темама. Ипак, Да Винчи, 57-годишњи уметник одрастао у Напуљу, уноси модерне елементе.

Упечатљиви гудачки аранжмани комбиновани су са фанк ритмовима, док текст повремено користи и наполитански дијалект. Овај спој класичног и савременог звука покренуо је дебату о њеној аутентичности.

Контроверзе су пратиле песму од почетка. Иако је Да Винчи победом на фестивалу Санремо освојио глас публике, критичари су је одбацили као „свадбену музику", сувише патетичну за модеран укус. Један критичар је звук песме описао као позадину за „венчање Каморе", алудирајући на напуљску мафију. Овакве реакције објашњене су као „културни снобизам" који фаворизује минималистички и дистанцирани уметнички израз.

Али песма Сала да Винчија, Per Sempre Si, је много више од носталгичног путовања. То је почаст његовој супрузи Паоли Пуљезе, са којом је био у браку скоро 35 година, и размишљање о жртвама које захтева трајна љубав.

Кипар и ове године шаље енергичну денс-поп нумеру. Антигони је под редним бројем 21, извела песму JALLA (у преводу: Хајде, или Крећи), која комбинује блискоисточне ритмове, електронску продукцију и енергију ноћних клубова.

Антигони је публици већ позната по телевизијским наступима и поп хитовима на енглеском и грчком језику. Кипарски тим иначе традиционално доста улаже у кореографију и сценски спектакл када је Евросонг у питању.

Кипар већ годинама на Евровизији гради препознатљив стил: атрактивни поп наступи, јака кореографија и медитеранска енергија. Тако је било и овог пута – Антигони је доминирала сценом уз плесаче који су показали снажан ритам.

Рођена и одрасла у северном Лондону, Антигони је певачица и текстописац грчко-кипарских корена, која је постала позната широм музичког света.

Антигони је потписала први уговор о издаваштву са само 14 година и од тада развија оригиналан стил који беспрекорно спаја њене културне корене са њеним урбаним окружењем.

Певачица је успела да стекне глобалну публику обожавалаца. Недавна сарадња са Ахмедом Саадом, Ел Хелва Захра, постала је велики хит за пар широм Блиског истока и Северне Африке.

Песма My System описује се као модерна електро-поп нумера са примесама техна, створена да доминира плесним подијумима. Настала је током интернационалног музичког кампа на Исланду, а на њој је радио тим аутора из Шведске, Данске и Норвешке.

Текст песме истражује тему емоционалне зависности и немогућности бекства из токсичне везе, упаковану у енергичан, клупски звук. Нумера је одмах по објављивању дебитовала на првом месту топ-листа у Шведској, потврђујући статус Фелисије као нове звезде.

Њен наступ у Бечу оцењен је као визуелно импресиван, са динамичном кореографијом и светлосним ефектима који прате пулсирајући ритам песме. Иако су критичари током проба приметили повремену вокалну несигурност, Фелисијин наступ у полуфиналу био је сигуран и енергичан. Чак и када јој је маска случајно спала током извођења, певачица је професионално наставила, што јој је донело додатне симпатије.

Кладионице не сврставају Шведску у најужи круг фаворита за победу, где се истичу Финска и Аустралија, аналитичари предвиђају висок пласман за Фелисију. Очекује се да ће My System, као песма која подједнако привлачи и публику и жири, обезбедити Шведској још један пласман у топ десет. За евровизијску силу која се бори за рекордну, осму победу, све осим највишег пласмана сматра се делимичним успехом.

Представник Литваније Лајон Цека, у Беч доноси један од технички најзахтевнијих наступа у историји такмичења, са централним елементом у виду „живе скулптуре" која се распада на сцени током извођења песме Sólo Quiero Más.

Уметник Лајон Цека, чије је право име Томас Аленчикас, објаснио је да се не ради о обичној сценографији.

„Ово није само сценски украс, већ жива скулптура, инсталација која постаје осовина наступа, трансформише се заједно са музиком и на крају се распада директно на сцени". Циљ је, како каже, да се створи снажан визуелни прелом који ће постати емоционални врхунац изведбе.

Иза овог технички сложеног подухвата стоје Сигита Шимкунајте и Сандра Страукајте. Скулптура је сачињена од металних елемената и затегнутих челичних сајли, које на окупу држе снажни електромагнети. У кључном тренутку наступа, напајање се прекида, што доводи до контролисаног колапса целе структуре. Због сложености механизма, инсталација је послата у Беч знатно пре почетка проба како би се осигурала њена потпуна функционалност током преноса уживо.

Комбинација вишејезичне песме, авангардног костима и технолошки напредног наступа изазвала је подељене реакције међу фановима такмичења. Док једни хвале храброст и оригиналност, сматрајући наступ уметничким перформансом, други га доживљавају као превише ексцентричан.

Након што је обезбедила место у финалу Евровизије у Бечу, представница Пољске Алисија Шемплињска са песмом Pray (Молитва) суочава се са подељеним очекивањима. Док јој кладионице дају минималне шансе за победу, аналитичари верују да би могла бити једно од изненађења вечери.

Њена песма Pray описана је као „манифест о борби за снове, слободу и самог себе". Реч је о моћној фузији R&B звука, реп деоница и госпела, коју је написала заједно са Синклером Аланом Малколмом и Вероником Габријелчик.

Њен наступ у полуфиналу оцењен је као изузетно емотиван, са снажним вокалима и драматичном сценском атмосфером, што је и њен главни адут у финалној вечери.

Процењује се да Алисија има између 55 и 62 одсто шансе за пласман у топ десет, пре свега захваљујући очекиваној масовној подршци пољске дијаспоре. Гласови из земаља попут Немачке, Велике Британије и Ирске традиционално доносе Пољској значајан број поена и могли би да буду пресудни за њен коначни пласман, знатно бољи од онога што предвиђа статистика.

Реакције публике и љубитеља Евровизије су углавном позитивне, а у центру пажње су вокалне способности младе певачице. Многи су импресионирани њеним гласом и емотивним извођењем, сматрајући да је песма потцењена.

Мало ко је очекивао спој класичне виолинисткиње светског гласа и поп звезде, али педесетшестогодишња Линда Лампенијус и тридесетшестогодишњи Пете Парконен створили су нешто што се описује као јединствено у новијој историји Евровизије. Њихова песма Liekinheitin је моћна балада која комбинује елементе рока, класике и денс музике, али иза ње лежи мрачна прича.

Крајем деведесетих, Лампенијусова је јавно проговорила о злостављању које је доживела од стране финског бизнисмена и сарадника Џефрија Епстина, Питера Најгарда. Уместо подршке, доживела је осуду јавности и медија, а Најгард ју је тужио за клевету. Након исцрпљујуће правне битке, финансијски уништена, била је приморана да плати оглас у новинама у којем му се извињава. „Постала сам зликовац. Финци су ме мрзели 20 година", изјавила је касније.

Деценијама касније, након што су и друге жене иступиле, а ФБИ покренуо истрагу, Питер Најгард је 2024. године осуђен на 11 година затвора због тешких сексуалних преступа. Правда за Линду је коначно стигла, а њена прича о храбрости и истрајности дала је песми Liekinheitin потпуно нову димензију.

Како је сама изјавила, песма је њена „освета, средњи прст Најгарду".

Сатошијева песма Viva, Moldova! пркоси жанровским дефиницијама. Описана као нумера са „намерно шашавим текстовима помешаним са репом и народном музиком", она представља оно што обожаваоци Евровизије воле код Молдавије. Један критичар ју је назвао „бесрамно хаотичном мешавином фруле за шармирање змија, брејкбитова из деведесетих и скандирања као са фудбалске трибине".

Текст на чак шест језика – румунском, италијанском, латинском, енглеском, шпанском и француском – слави молдавско наслеђе, а на сцени му вокалну подршку пружа некадашња представница Аљона Мун.

Иако му је припала незахвална дужност да отвори прво полуфинале, Сатоши је ту позицију искористио максимално.

Успех, међутим, није прошао без контроверзи. У суседној Бугарској, на друштвеним мрежама појавиле су се тврдње о плагијату, због сличности песме са њиховим деценију старим хитом Цяло лято. Сличности у ритму и структури рефрена покренуле су дебату.

Овај спој заразне мелодије и благе контроверзе савршено се уклапа у евровизијску историју Молдавије, познате по групама Zdob și Zdub и SunStroke Project, који су свету подарили Epic Sax Guy. Чини се да је Сатоши успешно наставио ту традицију.

И Француска није морала да се квалификује за финале, већ у њему директно наступа; ове године Французе представља Monroe (Монро) са песмом Regarde ! (Погледај !) под редним бројем 15.

Упркос томе што има само 17 година, Монро се већ сматра већ етаблираним талентом на француској музичкој сцени.

Француска је последњих година на Евровизији често слала песме које имају јаку уметничку атмосферу и француски шансонски дух, али у „модерном паковању“. Монро наставља ту традицију.

Француски тим и ове године остаје веран снажној франкофоној музичкој традицији, а последњих година Француска бележи значајан евровизијски успон.

Монро је дошла у центар пажње публике 2025. године захваљујући победи у водећем шоуу талената Франс Телевизије. Освојивши жири и гледаоце својим снажним гласом, уметничким талентом и харизмом, ова победа је означила прекретницу у њеној каријери и отворила јој врата националном признању.

Монро је одрасла између Француске и Сједињених Држава. Упознавши се са певањем и клавиром у раном детињству, развила је солидну музичку основу. Она је обогаћена вежбањем хора и мјузиклима, додатно усавршавана захваљујући љубави према класичној музици и негована захтевима опере.

Након што је њен дебитантски албум хваљен због музичког богатства и елеганције, Монро сада може да настави свој успон представљајући Француску у Бечу ове године.

Сцену у Бечу је заузела Велика Британија која ове године представља необични пројекат Look mum no computer са песмом Eins, Zwei, Drei (Један, два, три).

Велика Британија је на листи држава које директно иду у финале; За 70 година одржавања Евросонга, победили су пет пута. Вечерас наступају под редним бројем 14.

Look mum no computer је познат по експерименталној електронској музици и необичним инструментима које сам прави. Први пут се појавио на сцени 2014. године као фронтмен инди рок бенда ZIBRA. Бенд је наступио на фестивалу у Гластонберију 2015. године.

Од тада је започео соло каријеру препуштајући се својој страсти према електронским и синтисајзерским звуцима.

Look mum no computer је такође популаран јутјубер. Његови ексцентричнији музички изуми укључују оргуље направљене од играчака Ферби, оркестар дроида из Звезданих ратова и његов сопствени бицикл са синтисајзером.

После периода слабијих резултата, Велика Британија настоји да поново постане један од главних евровизијских играча, ослањајући се на снажну музичку индустрију и препознатљиву телевизијску продукцију.

Наступ петочлане групе „Лелек“ коју чине Инка Вечерина Перушић, Јудита Шторга, Корина Оливиа Рогић, Лара Бртан и Марина Рамљак, од самог почетка је привукао пажњу визуелним идентитетом.

Чланице бенда на лицу и рукама носе исцртане мотиве традиционалних тетоважа, референцу на вековни обичај познат као „сицање" – праксу која је била распрострањена међу Хрватицама за време османске владавине. Тетоваже, најчешће крстови и геометријски орнаменти, служиле су као трајни знак вере и отпора, начин да се сачува културни и верски идентитет у тешким временима.

„Лелек“ је ову сложену историјску причу пренео на евровизијску сцену, трансформишући је у модеран уметнички израз. Њихов наступ, са снажном симболиком, није само музичка нумера, већ и чин културног сећања.

Текст песме Андромеда, који потписује Томислав Росо, док су за музику заслужни и српска музичарка Зорја и њен супруг Лазар Пајић, дубоко је прожет темама наслеђене трауме и отпора.

Глен Велдон са америчког Националног јавног радија сврстао је песму међу десет најбољих, описујући је као „вештичји етно-поп", а холандски критичари су је назвали мрачном фолк баладом која звучи као да долази из 18. века.

Истовремено, због историјске симболике, наступ је изазвао и одређене полемике, нарочито у турским медијима.

Бугарску у Бечу представља поп звезда Дара песмом Bangaranga и која је једно од најпопуларнијих имена савремене бугарске музичке сцене. Њен сценски наступ је брз, разигран, атрактиван, а песма се ослања се на снажан електро-поп звук и клупску енергију.

Дара је у региону позната по хитовима Thunder, Call Me и Mr. Rover. Последњих година гради имиџ модерне поп диве која комбинује клупски звук, провокативан визуелни стил и јаку сценску енергију. Bangaranga личи на позив на журку и подиже атмосферу.

Дара је једна од најпознатијих поп музичарки у својој земљи, обликујући слику савременог бугарског попа својим јединственим гласом, импресивним сценским присуством и неограниченим мешањем жанрова.

Поред тога што има више хитова број 1 на званичној бугарској Airplay листи, Дара је постала и истакнута фигура на модерној балканској музичкој сцени.

Док су њене песме и спотови прикупили преко 80 милиона слушања и прегледа, Дара је такође била ментор новој генерацији музичара, путем емисије The Voice of Bulgaria, 2021. и 2022. године.

Њен најинтимнији пројекат до сада, албум ADHDARA, објављен је 2025. године. Овај пројекат је означио њен прелаз од познате поп уметнице у матичној земљи до уметнице са посебним међународним идентитетом и растућим глобалним присуством.

Данијел Жишка представља Чешку песмом Crossroads (Раскршће) која говори о великим животним одлукама и тренуцима када човек мора да изабере пут којим ће наставити. Данијел Жишка припада генерацији музичара који комбинују рок енергију са савременом поп продукцијом.

Песма говори о личним изборима, животним прекретницама и потрази за сопственим путем.

Данијелов наступ у Бечу ослањао се на минималистичку сценографију и снажну вокалну интерпретацију.

Са само 23 године, Данијел се већ сматра једним од најупечатљивијих гласова нове генерације у чешкој музици. Певач и текстописац из Прага је првобитно студирао позоришну музику на Конзерваторијуму „Јарослав Јежек", али временом га је пут природно водио ка стварању сопствене музике. Тренутно припрема албум у сарадњи са продуцентима у Прагу, Бечу и Калифорнији.

Поред музичких наступа, Данијел је страствено посвећен подршци следећој генерацији уметника и дељењу онога што је научио; ангажован је и као професор.

Часопис Headliner недавно је Данијела уврстио на своју листу будућих врхунских талената у чешкој музици.

Малту представља AIDAN (Ејдан), један од најпопуларнијих младих извођача са острва. Његова песма Bella (Лепа) донела је на евровизијску бину посебну ведрину, иако између осталог говори и о носталгији...

Један је од најуспешнијих малтешких уметника последњих година. Његови хитови, као што су Nahseb Fik и Ritmu, били су на врху националних радио листа и достигли милионе слушања на платформама попут Spotify-а и YouTube-а. Године 2023. објавио је свој дебитантски албум This Is AIDAN, а 2025. године је уследио албум са седам песама Wild, Wild, Wild.

Ејдан је недавно ушао у историју музике своје земље, јер је успео да привуче публику од 10.000 људи на свој концерт AIDAN THE SHOW; што је највећа посећеност забележена за локалног соло уметника на Малти.

Ејдан је љубитељима Евровизије добро познат још из претходних националних избора, а ове године коначно је добио прилику да представља Малту на великој европској сцени.

Лука Аранђеловић (вокал), Павле Аранђеловић (клавијатуре), Павле Самарџић и Андрија Цветановић (гитаре), Никола Петровић (бас) и Бојан Илић (бубњеви) – донели су нам не само сигуран пролазак у финале већ и наду у један од најбољих пласмана у последњој деценији.

Њихов успех доказује да аутентичност и енергија имају своје место на највећој музичкој сцени у Европи. Настип „Лавине” се у анализама истицао као један од визуелно најмоћнијих на целом такмичењу.

Продукцијски тим је успео да отклони неке техничке мањкавости и овога пута нећемо видети човека у црном који Луки скида огртач. Чули смо да је наступ одушевио жири.

Зато, опуштено и снажно – идемоооо!

Делта Гудрем деценијама важи за једну од најпознатијих аустралијских поп звезда. Током каријере објавила је више успешних албума и сарађивала са великим именима светске сцене. Позната је по снажним баладама и емотивном извођењу. Светску славу стекла је почетком двехиљадитих албумом Innocent Eyes, који је постао један од најпродаванијих у Аустралији. Поред музике, бавила се и глумом, а годинама је била заштитно лице бројних хуманитарних кампања.

Њена песма Eclipse (Помрачење) говори о унутрашњој борби, успонима и тренуцима када човек мора да пронађе светлост у себи.

Делта је потписала свој први уговор о музичком ангажману са само 15 година и постигла велики успех дебитантским албумом Innocent Eyes, једним од најпродаванијих албума у ​​историји Аустралије. Током своје каријере, уметница је продала више од девет милиона албума широм света.

Као кантауторка и сарадница, Делта је сарађивала са уметницима као што су Селин Дион, Оливија Њутн-Џон, Тони Бенет и Мајкл Болтон.

Учествовала је у девет сезона емисије The Voice Australia и играла је култну улогу Гризабеле у серији Cats. Њена књига Bridge Over Troubled Dreams постала је бестселер, док је и власница линије парфема…

Аустралија је, иако географски далеко од Европе, успела да постане омиљени учесник Евровизије. Од дебитовања 2015. редовно шаље професионалне и квалитетне учеснике. Делта Гудрем један је од најискуснијих извођача на Евросонгу.

Лелека наступом представља савремени спој украјинског етно-звука и модерне продукције. Током претходних година градила је репутацију извођача који традиционалне мотиве преноси млађој публици. Рођена је у музичкој породици и одрастање у различитим деловима Украјине снажно је утицало на њен уметнички израз.

Пре Евровизије наступала је на бројним европским world music фестивалима и сарађивала са етно-ансамблима и електронским продуцентима.

Наступ је био емотиван и визуелно веома упечатљив.

Песма Ridnym (Својима, Вољенима…) говори о вези човека са домовином и људима које воли. „Лелека" је и музички пројекат Викторије Лелеке, који је уметница основала 2016. године, док је живела у Берлину.

Певачица и текстописац је дипломирала на Универзитету позоришта „Карпенко-Кари" у Кијеву и првобитно је радила као глумица у „Молодом позоришту" у украјинској престоници. Касније је стекла мастер диплому у Дрездену, а током протеклих десет година објавила је пет албума.

Њено прво сећање на Песму Евровизије је победа Руслане за Украјину 2004. године са песмом Дивљи плесови.

Енергична, модерна електро-поп нумера са примесама традиционалног грчког звука – Ферто је дубоко лична и друштвено ангажована. „Песма говори о конзумеризму и сталној потреби коју имамо да купујемо више ствари, чак и када имамо довољно", објашњава Акилас.

Сценски наступ у Бечу, који потписује чувени редитељ Фокас Евангелинос, прати естетику видео-игре и осмишљен да нагласи поруку, а Акилас наочаре скида управо у делу посвећеном мајци, симболично откривајући рањивост.

Подршка Акиласу стигла је из целог света, а посебно га је дирнула реакција грчке дијаспоре, нарочито у Аустралији. „Најежим се. Пре три месеца сам свирао на улици, а сада толико људи слуша песму и повезује се са причом иза ње“ рекао је Акилас. Свесно је задржао стихове на грчком, и пресрећан је што публика у Европи пева на његовом језику.

Акилас верује да Евровизија спаја људе, а циљ му је да пошаље поруку младима: „Све што вам заиста треба је вера у себе. То је највећа моћ која може потпуно да вам промени живот".

Албанију је на сцени представио извођач Alis песмом Nân (Мајка) – емотивном баладом инспирисаном породицом и коренима.

Албански представници последњих година често се ослањају на снажне вокале и етно елементе, а Алис наставља ту традицију на Евросонгу, уз модернију продукцију и интиман сценски наступ.

Алис је талентовани музичар који је, у младости, успео да изгради импресиван профил на албанској музичкој сцени. Свира и клавир и гитару, што му је омогућило да експериментише са различитим музичким стиловима и створи јединствени уметнички идентитет. Његова каријера је кренула убрзаном путањом након победе на петом издању X Factor Albania.

Познат по свом емотивном вокалном извођењу и искреном приповедању, његова музика спаја савремени поп са дубоко личним текстовима, често одражавајући мотиве породице, љубави и малих, важних тренутака који обликују свакодневни живот.

Алис се такмичио на 63. издању Фестивала у Кенгесу са песмом Mjegull, где је освојио треће место и учврстио свој статус једног од најузбудљивијих нових гласова у албанској музици. Годину дана касније, Алис се вратио на 64. издање и остварио победу са песмом Nân.

Након низа мушких представника, Белгија на 70. Песму Евровизије шаље певачицу Есилу са електро-поп нумером Dancing on the Ice.

Есила, чије је право име Алис Ван Есбек, тридесетогодишњакиња која се прославила као финалисткиња девете сезоне такмичења The Voice Belgiqu, одрасла је на француским шансонама, а свој музички идентитет је градила слушајући џез, фолк и фанк легенде, а вокалну технику усавршавала је на институту ИМЕП у Намуру.

Есила је објаснила да је песма посвећена „одлучности младих, њиховом оптимизму и способности да крче сопствени пут". То је, према њеним речима, прича о „генерацији која бира да иде напред, да сања и плеше на леду, упркос крхкости и свему што може да пукне у данашњем свету". Занимљиво је да је ово једна од ретких песама у финалу која је компонована у дурском кључу, што одступа од вишегодишње доминације молских хармонија на такмичењу.

Многи коментатори и љубитељи такмичења хвале модерну продукцију, атмосферу и слојевите пратеће вокале, сматрајући је песмом која има потенцијал за упечатљив сценски наступ и живот ван Евровизије. Са друге стране, критике су углавном усмерене на рефрен, за који неки сматрају да није довољно памтљив, као и на мањак енергије.

Белгија, као једна од седам земаља оснивача такмичења, ове године обележава 70 година од свог првог учешћа, али и четири деценије од своје једине победе, када је Сандра Ким тријумфовала са песмом J'aime La Vie 1986. године.

Рођен у породици француских имиграната, Бетан течно говори хебрејски, француски и енглески, што се одражава и у његовој песми. Његов пут до евровизијске сцене био је дуг – десет година раније, са 17, покушао је да се пријави за такмичење, али безуспешно. У међувремену је изградио професионалну музичку каријеру, а његови спотови броје милионске прегледе.

Песма Мишел описује ослобађање из нездраве љубавне везе. Текст, који се преплиће на три језика, потписују Надав Ахарони, Слил Клифи и Јувал Рафаел, која је представљала Израел на Евровизији претходне године. Ахарони и Клифи су компоновали музику, стварајући моћну баладу која, према речима критичара, спаја дух париских брасерија из седамдесетих са модерном продукцијом.

Реакције музичких критичара и обожавалаца су подељене. Многи хвале песму као „емотивну, моћну и допадљиву“, истичући Бетанов харизматичан наступ и вокал, који је описан као „промукао и прожет дахом емоција“. Сматрају да спој језика и музичких стилова има потенцијал за висок пласман.

Са друге стране, неки критичари су песму оценили као „досадну“ и „ништа посебно“, описујући је као „поп-центрирану баладу која се не разликује од стереотипа“, иако су и они похвалили Бетанове вокалне способности и аранжман.

Након неколико година скромних резултата, Немачка се нада бољем пласману на 70. Песми Евровизије у Бечу, а заставу носи Сара Енгелс, 33-годишња певачица из Келна. Искусна уметница, која се прославича 2011. као другопласирана у такмичењу Deutschland sucht den Superstar. Већ је објавила шест студијских албума, и победила у ТВ форматима попут Плеса са звездама и Твоје лице звучи познато.

Песма Fire, коју потписује са тимом аутора, комбинује савремени поп са експлозивном денс продукцијом. Критичари замерају да је песма превише „школски“ урађена, без изненађења. Тематски, Fire је химна самопоуздања. „Када смо почели да пишемо Fire, идеја је била снага, вера у себе и проналажење унутрашње моћи“, објаснила је Сара, истичући да јој је посебно важно да створи нешто што оснажује жене. Порука се протеже и на њен рад кроз фондацију „Starke Mädchen“ (Јаке девојке).

Док неки аналитичари хвале енергију, углађену продукцију и огроман потенцијал за упечатљив сценски наступ, други су знатно критичнији. Замерке се углавном односе на то да је песма генеричка и подсећа на претходне евровизијске хитове, описујући је као „сигурну карту“ женског попа која ризикује да продје незапажено. 

Серен Торпегард Лунд представља нову генерацију данских кантаутора. Његове песме карактеришу интроспективни текстови и смирена скандинавска продукција. Критика га често описује као извођача који успева да створи интимну атмосферу и на великој сцени што је вечерас и урадио нумером Før Vi Går Hjem (Пре него што одемо кући).

Наступ је био нежан, али снажан и филмски стилизован, са топлим осветљењем и фокусом на емоцију. Песма говори о пролазности времена и важности блискости међу људима. 

Одрастајући у малом данском граду Гудме, Серен Торпегард Лунд је већ са десет година пронашао свој позив у свету музике и позоришта.

Са 17 година се пријавио за Данску националну школу сценских уметности, ушавши у историју као најмлађа особа која је примљена. Ту је почео професионално да ради као певач, плесач и глумац, глумећи у неким од највећих продукција у Данској.

Играо је између осталих, улогу Тонија у Причи са западне стране, и Ромеа у Ромеу и Јулији… Последњих година, извођач се окушао и као текстописац.

Публику су поздравили водитељи великог финала Викторија Сваровски и Михаел Островски и званично објавили почетак такмичења.

Јавила се и Емили из „грин рума" која ће такмичарима током вечери пружати подршку. Програм прати и Симфонијски оркестар.

Гласање, како је раније најављено, већ је почело.

Гледаоци директног преноса великог такмичења за најбољу песму Европе, могли су да виде и фантастично шаренило боја…

Учесници великог финала приредили су традиционални дефиле застава.

Програм је отворио прошлогодишњи победник Евросонга. Џеј Џеј је извео нумеру The Queen of the Night, која спаја елементе Моцартове класичне музике са модерним поп звуком.

На сцени му се придружило више од 40 плесача и акробата.

Душка Вучинић, шефица Службе за корпоративни имиџ и односе с јавношћу и коментаторка вечерашњег директног преноса Песме Евровизије, у укључењу у Дневник каже да се нада и верује да ће наши момци из „Лавине“ бриљирати вечерас подједнако као што су то учинили и у уторак увече, обрадовали Србију и ушли у финале.

„Верујем и да ћемо имати добар спектакл и да ће нам организатори омогућити да на један леп начин испратимо овај велики јубилеј“, наглашава Вучинићева.

Лука Аранђеловић, моћни глас „Лавине“ истиче да су одрадили све што су могли и да су се максимално припремили и искористили све што су имали на располагању.

„Искрено, вечерас приступамо опет са идејом да дамо све од себе, али највише, ево ја лично због себе, идем у Арену да уживам. Не знам шта ће сутра да се деси, не знам где ћу да будем сутра, али сам вечерас на Евровизији и још вечерас сам рок звезда“, каже Лука.

Супервизор делегације РТС-а, Урош Марковић, наглашава да смо спремни максимално и једва чекамо да „Лавина“ изађе и покаже све што је задњих месеци спремала и радила.

„Највише су они ти који носе ово све и ја се надам да ће вечерас то сви видети и да ћемо, не знам, прогнозе не волим да дајем, као што сам већ рекао, али мислим да ће бити одличан шоу, као и цео вечерашњи шоу. Гледали смо синоћ генералну пробу, јако добра Евровизија“, додаје Марковић.

Вечерашњи пренос ће трајати нешто више од четири сата, али нама је најбитнији број 9.

Србија не може да гласа за свог представника, али може да навија, да шаље добру енергију. Али сви они који живе негде у Европи и могу да гласају, позивамо их да то учине.

„Шта год да се деси, свакако хвала вам на подршци, много вас волимо и видимо се на бини“, поручује нам Лука Аранђеловић.