Parnom lokomotivom do Višegrada

Voz Ćira, koji prelazi uskotračnu "Šargansku osmicu", odnedavno prevozi putnike produženom trasom do Višegrada. Prvi su se prevezli ljubitelji uskih pruga iz Švajcarske koji su još pre godinu dana zakupili prvu vožnju. Udaljenost od trideset kilometara, parnjača savlada za dva sata, "gutajući" oko dve tone uglja i 500 litara vode.

Železnice Srbije i Muzejsko-turistička pruga uskog koloseka "Šarganska osmica" zajedno sa Železnicama Republike Srpske i opštinom Višegrad započeli su nedavno realizaciju  projekta pod nazivom "Od Tarabića do Andrića". Pruga će biti produžena do Kremana, a postoji ideja da se do 2013. godine završi spajanje Užica sa prugom uskog koloseka.

Od Tarabića do Andrićevog grada, Ćira će dovoziti nove goste na obale Drine, i do čuvene ćuprije Mehmed-paše Sokolovića.

Ove godine Ćira je "Šarganskom osmicom" prevezao skoro 50.000 turista. Očekuje se da će ovaj broj krajem septembra biti veći zbog đačkih ekskurzija koje se organizuju na ovoj destinaciji.

Istorijska slika uskotračne pruge

Od Beograda do Dubrovnika i Zelenike, uskotračnom prugom od 760 mm, od 1925. do 1974. godine kroz tunele, preko mostova i kroz planinske useke saobraćao je čuveni voz Ćira povezujući Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom, ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive...Čitavih pola veka ova pruga otvarala je Mokroj Gori vrata u svet.

Jedna od najlepših trasa na svetu do 1974. godine prolazila je Mokrom Gorom i dolinama razasutim na padinama Tare, Zlatibora i Šargana.

Napredak i razvoj čitavog društva, pa i saobraćaja, prouzrokovao je da parnjače i pruge uskog koloseka postanu deo železničke istorije. Ovu sudbinu, na žalost, nije mogla izbeći i u svetu jedinstvena "Šarganska osmica". Poslednji voz Šarganom je prošao 28. februara 1974. godine.

Zahvaljujući velikom angažovanju, Železnica Srbije je 1995. godine ponovo u svoje vlasništvo vratila ćirine stanice u Užicu, kao i stanice Mokra Gora i Kremna. Od tada, punom parom se radi na oživljavanju nekada čuvene "Šarganske osmice", kako bi se od zaborava otrgao deo istorije srpske železnice, a putnicima opet priuštio nostalgičan pisak parnjače i dah romantike prošlih dana.

Obnovom dobija sasvim novi status, kao turističko-muzejska železnica, što će je učiniti još ekskluzivnijom. Za naše prilike to je novina, ali za svetske nije. U mnogim zemljama postoje takve pruge, u koje je uloženo dosta ljubavi i novca, da bi sadašnje i buduće generacije doživele uzbuđenje sporovoznog, ali i romantičnog putovanja u duhu minulih vremena.