Snovi koji zvuče kao "Hofman”: Zvornik dobio srednju muzičku školu i klavir vredan čekanja

 Zvornik je grad sa dugom muzičkom tradicijom, ali se na jedan važan korak čekalo decenijama. Koliki je stvarni značaj otvaranja srednje muzičke škole za decu koja su do sada morala da se od svog doma odvajaju već sa petnaest godina?

Osnovna muzička škola „Vojin Komadina” u Zvorniku postoji i uspešno radi već sedamdeset godina. Svake godine kroz nju prođe oko 260 učenika, a interesovanje je uvek takvo da se traži mesto više. Otvaranje srednje škole je nešto čemu smo dugo težili i na čemu smo aktivno radili protekle dve godine. Do sada su ta izuzetno mlada i neiskusna deca, nakon završene osnovne škole, morala da se sele u druge gradove kako bi nastavila svoje muzičko obrazovanje. Sada napokon imaju priliku da svoje znanje nadograde kod kuće, u svom gradu.

 Gde su do sada odlazili ti mladi virtuozi? Koliko je bilo teško gledati ih kako svoj talenat razvijaju stotinama kilometara daleko od porodice?

Naši učenici su školovanje najčešće nastavljali u Beogradu, Novom Sadu i Bijeljini, u zavisnosti od porodičnih mogućnosti i toga da li u tim gradovima imaju nekoga ko bi brinuo o njima. Na primer, imali smo sjajnu učenicu koja je otišla u čuveni „Mokranjac” i tamo ostvarila najbolji rezultat na prijemnom ispitu za violinu. Naš fantastični klarinetista je školovanje nastavio u Novom Sadu , dok se za Bijeljinu učenici najčešće opredeljuju jer nam je geografski najbliža.

 Drina odavno nije granica već reka koja spaja. Očekujete li da će nove, moderne učionice privući i talente sa desne obale reke?

Apsolutno. Mi već decenijama, unazad sigurno sedamdeset godina, imamo decu iz Malog Zvornika i okolnih mesta sve do Loznice, koja prelaze most kako bi pohađala našu osnovnu muzičku školu. Sada im se otvara mogućnost da tu nastave i srednjoškolsko obrazovanje, bilo da se opredele isključivo za muziku, ili da uporedo pohađaju neku drugu srednju školu i naše stručne predmete. Već su nam se javila dva sjajna učenika iz Loznice koji izlaze na prijemni ispit i verujem da će biti naši sjajni đaci.

 Pored o novoj školi, ceo Zvornik priča o jednom posebnom instrumentu. Priča o nabavci dugo očekivanog polukoncertnog klavira zvuči gotovo filmski – od improvizovane drvene bine do instrumenta vrhunske klase. Pričajte nam o tom poduhvatu.

Ta priča je zaista posebna. Kada sam došla na mesto direktora, u školi je bila jedna stara drvena bina i odmah sam pomislila: „Ako jednog dana nabavimo klavir, gde ćemo ga staviti?”. Pre desetak godina smo uredili hol, napravili pravu koncertnu salu i čvrstu binu, ali nam je nedostajao taj ključni instrument. Preokret se desio prošle godine kada smo prvi put organizovali Festival violine, ohrabreni uspesima naših đaka, među kojima je i učenica koja je osvojila drugo mesto na takmičenju u Parizu. Za potrebe festivala smo iznajmili polukoncertni klavir i ceo dan smo uživali kao da je naš. Kada smo ga na kraju dana morali da vratimo, bili smo tužni. Nismo ni sanjali da ćemo, samo godinu dana kasnije, uz podršku gradske uprave Zvornika koja je prepoznala značaj otvaranja srednje umetničke škole, dobiti svoj instrument koji će nas služiti godinama. Reč je o evropskom klaviru marke „Hofman” (Hoffmann), koji se proizvodi pod okriljem čuvenog „Behštajna” (Bechstein). To je kruna našeg truda, posebno kada se setimo da su naši talentovani pijanisti ranije osvajali nagrade vežbajući na običnim električnim klavirima. Možda im je upravo taj nedostatak pravog instrumenta bio dodatni vetar u leđa da rade još više.

 Sada, kada imate i školu i vrhunski instrument, kakvi su planovi za budućnost? Šta će se čuti sa one fantastične terase koju ste pomenuli dok smo se pripremali za razgovor?

Naš prvi zadatak je da sačuvamo čvrste temelje koje smo izgradili u osnovnoj školi, gde se oduvek radilo punim kapacitetom. Što se tiče srednje umetničke škole, na nama je da opravdamo poverenje i pokažemo koliko cenimo ono što smo dobili. Đaci će se školovati u izuzetno moderno opremljenim učionicama, u nesvakidašnjim uslovima. Imaju i prelepu terasu sa fantastičnim pogledom gde mogu da uživaju. Sve je tehnički i materijalno obezbeđeno, a na đacima i profesorima je da stvore jednu lepu, kreativnu atmosferu iz koje rezultati sigurno neće izostati.