У Амбасади Србије у Ослу округли сто о страдању српског народа у нацистичким логорима у Норвешкој

Скуп је отворила Исидора Ђорђевић, заменик шефа мисије Амбасаде Републике Србије у Ослу, која је, у својству модератора, поздравила присутне, пожелела им добродошлицу и представила учеснике округлог стола. У свом обраћању указала је на значај окупљања истраживача и других појединаца који својим радом доприносе очувању историјског памћења и потпунијем расветљавању страдања српског народа у нацистичким логорима у Норвешкој.

Након тога присутнима се обратила Њена екселенција Јасмина Митровић Марић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Норвешкој, која је учесницима упутила срдачну добродошлицу и истакла значај организовања оваквих сусрета, као и отвореног разговора о заједничкој прошлости.

Амбасадорка је посебно указала на важност неговања културе сећања, нарочито када је реч о страдању српског народа током Другог светског рата, нагласивши да трагични догађаји и судбине људи не смеју бити препуштени забораву. Окупљање већег броја истраживача, аутора и других људи који се баве овим питањима пружа могућност да нова сазнања, документа и резултати истраживања буду представљени јавности и сачувани за генерације које долазе.

Током скупа указано је и на то да разговор о прошлости има значај који превазилази оквире самог историјског истраживања. Очување чињеница о страдањима и њихово објективно сагледавање истовремено представљају допринос култури мира, међусобном разумевању и настојањима да се трагични догађаји какве је Европа доживела током Другог светског рата никада више не понове.

Амбасадорка Митровић Марић нагласила је да ће Амбасада Републике Србије у Ослу и убудуће бити отворена за дијалог, сарадњу и сусрете оваквог карактера, који доприносе јачању веза Србије и Норвешке и очувању заједничког историјског памћења.

У наставку округлог стола једно од централних излагања имао је норвешки историчар и аутор Кнут Фловик Торесен, чији су објављени радови и књиге, између осталог, посвећени истраживању Другог светског рата и страдању српског народа у нацистичким логорима у окупираној Норвешкој.

Торесен је говорио о свом вишегодишњем истраживачком раду, представио своје књиге и указао на значај систематског прикупљања историјске грађе и сведочанстава о људима и догађајима из времена нацистичке окупације Норвешке. Посебан део његовог излагања био је посвећен страдању српског народа у нацистичким логорима у Норвешкој током Другог светског рата.

Говорећи о сопственој породичној историји, Торесен се осврнуо и на своје претке и њихов допринос борби за слободу Норвешке током Другог светског рата и отпору нацистичкој окупацији. Управо та лична повезаност са историјским догађајима представља један од важних мотива његовог дугогодишњег интересовања за овај период.

Торесен је изразио захвалност Амбасади Републике Србије, Србији и српском народу на подршци његовом истраживачком раду и настојањима да историјске чињенице и судбине страдалих буду сачуване од заборава. Посебно је нагласио значај сарадње српских и норвешких истраживача и институција, јер размена докумената, знања и резултата истраживања омогућава стварање потпуније слике о догађајима из тог периода.

Поред Торесена, у раду округлог стола учествовали су Михаел Столке, Роналд Нистад-Русонес, Бранко Димовић Димески, Јоханес Солберг, Тања Павловић Ђурђевић и Саша Димитријевић, док је као специјални гост из Србије учествовао Ненад Миленовић.

Сваки од учесника имао је прилику да се обрати присутнима и да из свог угла представи резултате рада, искуства и запажања у вези са истраживањем историјских догађаја, страдањем српског народа у нацистичким логорима и очувањем сећања на жртве. Током излагања посебно је истакнута потреба за наставком истраживања, систематизацијом доступне документације и представљањем резултата не само у стручним круговима већ и широј јавности.

Заједничка порука учесника била је да историјске чињенице морају бити сачуване од заборава и да сарадња људи који се баве истраживачким радом има посебну важност у времену када је све мање непосредних сведока догађаја из Другог светског рата.

На крају радног дела скупа присутнима се обратио Ненад Миленовић, специјални гост из Србије и представник Градске библиотеке Београда.

Он је указао на значај оваквих сусрета, нарочито у контексту савремених дешавања у Европи и свету, нагласивши потребу да се историјске чињенице пажљиво истражују, документују и учине доступним јавности. Подсетио је да је очување историјске грађе важно не само због односа према прошлости и жртвама, већ и због генерација које долазе.

Миленовић је изразио спремност да Народна библиотека Србије и у будућности буде отворена за сарадњу са истраживачима и људима који се баве овим темама, као и за иницијативе које доприносе очувању историјског наслеђа и представљању резултата истраживачког рада. Истовремено је захвалио домаћинима на срдачној добродошлици и организацији сусрета.

Одржани округли сто показао је да тема страдања српског народа у нацистичким логорима у окупираној Норвешкој, и после више од осам деценија, захтева даља истраживања. Овакви сусрети истовремено подсећају на историјске везе српског и норвешког народа, на страдање, али и на примере солидарности, отпора окупацији и заједничке борбе за слободу.

По завршетку званичног дела, сусрет је настављен у пријатној и пријатељској атмосфери, кроз разговор учесника и размену искустава, информација и идеја о будућој сарадњи и новим истраживачким иницијативама.

Скуп одржан у Амбасади Републике Србије у Ослу тако је, поред свог научног и историјског значаја, још једном потврдио важност непосредних сусрета људи из Србије и Норвешке који заједничким радом настоје да од заборава сачувају историјске чињенице, успомену на страдале и наслеђе борбе за слободу, уз јасну поруку да познавање прошлости треба да буде у служби мира и разумевања међу народима.