Svečanost u čast Mileve Marić Ajnštajn u Matematičkoj gimnaziji

Ovu značajnu kulturnu manifestaciju, u prepunoj sali prisutnih učenika i nastavnika ove najtrofejnije stručne škole u Srbiji i regionu, otvorila je direktorka škole Mirjana Katić, bivša učenica Matematičke gimnazije. Ona je pozdravila prisutne i izrazila zadovoljstvo što je izložba o Milevi Marić u školi otvorena, po prvi put, zahvalivši se darodavcima na bisti, a profesorki Matić na poklonu i izložbi.

Prisutnima se obratila ambasador dr Ljiljana Nikšić, koja je bila tačka spajanja i dala ideju da se rođendan Mileve Marić Ajnštajn obeleži na najvišem mogućem nivou, počevši od Narodne skupštine Republike Srbije, istakavši da je Matematička gimnazija škola od nacionalnog značaja, a da su 700 trofeja i nagrada, koje su osvojili njeni učenici za ponos i svaku pohvalu. Izrazila je želju da se i učenicima nakon dobijanja određenih odlikovanja na međunarodnim takmičenjima, priredi doček na platou ispred Skupštine Beograda, kao što se takva počast priređuje sportistima.

Ovu ideju ambasadorke Nikšić, podržao je gospodin Dragan Stanojević, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Republike Srbije, istakavši značaj Matematičke gimnazije za sveoukupni ugled Srbije u svetu, zahvaljujući njenim talentovanim učenicima.

Prof. Svetlana Matić je pozdravila prisutne i obratila se učenicima, ističući da su oni srpski naučni podmladak i da su među njima budući naučnici i svetski priznati stručnjaci u oblasti prirodnih nauka, a predstavljaju Milevin, Teslin, Milankovićev i Đokovićev srpski narod. Prof. Matić je govorila o životu i delu prve srpske matematičarke i fizičarke, koja je svoj doprinos nauci prikazala kroz zajednički rad i dostignuća supruga Alberta. Mileva Marić je bila koautor Albertovih naučnih radova i pronalazaka. Bila je smerna, skromna i povučena žena, majka, supruga, naučnica - genije, a nije se isticala i javno eksponirala. Tu nepravdu, koja joj je naneta, treba da ispravimo. Mileva nije mogla da zaštiti svoju intelektualnu svojinu, jer je živela u vreme kada žene nisu mogle, lako, da dosegnu naučne visine, koje su im pripadale, za razliku od nobelovke poljskog porekla Marije Kiri, kojoj je to pošlo za rukom, jer je uz nju stajao njen suprug nobelovac Pjer Kiri. Mileva je volela Alberta neizmerno, podredila mu svoj život i talenat i nepravedno ostala u njegovoj senci. Kao veliki rodoljub, nikada nije zaboravila Srbiju, rodni Titel, roditelje, kumove, svoje poreklo i korene. Sinove je krstila u pravoslavnom duhu, u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu i zalagala se za očuvanje porodičnih i tradicionalnih vrednosti, koje su danas više nego ikada pre, ozbiljno dovedene u pitanje. „Kao profesor i pedagog, već nekoliko decenija kontinuirano podržavam i radim na otkrivanju mladih talenata i nadarenih učenika, da svoju genijalnost krunišu vrhunskim rezultatima“, napomenula je Matić.

Zbog toga, podržava ideju svetski priznate naučnice Polin Ganjon, Kanađanke koja živi u Nemačkoj i koja je dugogodišnja članica Evropske asocijacije za nuklearna istraživanja CERN u Ženevi da se Milevi Marić Ajnštajn posthumno dodeli diploma na Tehničkom univerzitetu u Cirihu i Nobelova nagrada, koju je neizostavno zaslužila, a koju je lično pozvala da prisustvuje ovom događaju.

„Tu nepravdu prema ovoj istaknutoj naučnici srpskog porekla, moramo da ispravimo“, zaključila je prof. Svetlana Matić, poklonivši biblioteci ove visoko rangirane škole, deset primeraka svoje knjige „Heroina života Mileva Marić Ajnštajn“, koju je iznedrila, povodom 150 godina od njenog rođenja, a za koju je na beogradskom Sajmu knjiga od Matice iseljenika i Srba u regionu, dobila književnu nagradu „Dragiša Kašiković“.

Otvaranju izložbe i otkrivanju biste, najvećoj srpskoj naučnici svih vremena, prisustvovao je i prisutnima se obratio prof. dr Đuro Koruga, vodeći stručnjak u nanotehnologiji. Ima devet odobrenih međunarodnih PCT/US/EU/Japan patenata. Za svoju inovativnu delatnost dobijao je brojna priznanja na međunarodnim skupovima inovatora Kine, Rusije, a nagrađen je zlatnom medaljom Evropske federacije za inovacije sa sedištem u Švajcarskoj, dobitnik je WPIO (World Intellectual Property Organization) nagrade za najbolji patent u 2018. godini (US2017035348 (A1).

Na ovoj jedinstvenoj kultrnoj manifestaciji prisustvovao je i učenicima se obratio i prof. dr Goran Mladenović, sa Mašinskog Fakulteta, član srpskog tima u CERN, koji radi na istraživanju "Božje čestice" na razbijaču atoma "Atlas", u Ženevi, gde su laboratorije 160 m ispod zemlje u tunelima.

Na ovom značajnom skupu, prisustvovao je, između ostalih, antikvar Ivan Efimov, sa kojim je ambasadorka Nikšić bila deo tima, koji je učestvovovao u otkupu Milevinih i Ajnštajnovih pisama na aukciji „Kristis“, u Londonu 2024. godine, zajedno sa ambasadorom Nj.E. Goranom Aleksićem. Posebnu pažnju je svojim dolaskom izazvala Beata Kuhto, najmlađi član Diplomatskog kluba večnog mira „Grof Sava“.

Izložba u čast Mileve Marić, biće dostupna posetiocima do kraja marta 2026. godine, u svečanoj sali Matematičke gimnazije, koja ove godine obeležava 60 godina postojanja i rada. Nakon toga, planirano je da se prikaže u Galeriji SANU- ogranak u Novom Sadu.