Umetnost kao nevidljiva struja između nauke i čovečnosti

Iako se o Tesli najčešće govori kroz jednačine, patente i tehnološka otkrića, on je istovremeno bio i mašta, intuicija, hrabrost i sposobnost da se vidi ono što još ne postoji. Upravo u tom prostoru između vidljivog i nevidljivog, struje i tišine, ideje i forme, živi umetnost.

Program se odvijao u prostorijama hotela Njujorker, u istom prostoru u kome je održana i sama konferencija, čime je ostvaren snažan dijalog između naučnog i umetničkog izraza.

Za razliku od prethodnih godina, ove godine poseban akcenat stavljen je na vizuelnu umetnost, što je galerijski prostor hotela Njujorker pretvorilo u živu i dinamičnu izložbenu celinu. Veliko interesovanje publike pokazalo je da posetioci, pored naučnih predavanja, snažno reaguju i na umetničke interpretacije Teslinog nasleđa.

Za koordinaciju kulturno-umetničkog programa, kao i za predstavljanje umetnika na sceni, bila je zadužena dr Nada Martinović, koja je osmislila dijaloški format scenskih predstavljanja. Umesto uobičajenog i često monotonog čitanja biografija, umetnici su predstavljeni kroz kratke razgovore, čime je ostvaren živ i neposredan kontakt sa publikom i omogućeno dublje razumevanje njihovih radova.

 Scena kao mesto susreta pokreta i poezije

Na sceni su nastupili dugogodišnji saradnici Fondacije i dragi gosti. Posebnu pažnju izazvala je baletska postavka dr Dušanke Ivanov iz Sankt Peterburga (Florida), Sinergija suprotnosti (The Synergy of Opposites). Ovo originalno scensko delo nastalo je kroz jedinstvenu sinergiju karatea i baleta, spajajući naizgled nespojive discipline u snažnu umetničku celinu.

Poetski deo programa obogatile su Dragana Ljuna, pesnikinja i osamnaestogodišnja učenica, i Milica Perin, koje su svojim nadahnutim recitacijama ostvarile snažan emotivni kontakt sa publikom.

 Vizuelna umetnost kao prostor tišine i energije

Među brojnim izloženim radovima, posebno su se istakli radovi Jelene Gradimir, inženjera i multidisciplinarne umetnice, koja je u Teslinoj sobi predstavila postavku Tišina struja, nudeći intiman i human pogled na Teslu kao čoveka i vizionara.

Biljana Regan, dugogodišnja saradnica Fondacije, predstavila je postavku posvećenu Lici, zavičaju Nikole Tesle. Značajan deo programa bio je i razgovor o novoj knjizi autora Vladimira Jelenkovića, u izdanju Belmedije, koju je predstavio Milan Knežević, uz zanimljiv osvrt na nastanak i značaj ovog izdanja.

Posebnu pažnju izazvao je i portret Nikole Tesle Čovek Zmaj, autorke Marije Đapić-Živković, izrađen tehnikom pustovane vune. Delo simbolično prikazuje Teslu kao mitološko, plemenito biće, nosioca izuzetne intelektualne snage i stvaralačke energije.
Veliko interesovanje publike izazvale su i tapiserije Milice Petrović, Povratak korenima i Frekvencije i vibracije, kao i apstraktno delo Sloboda (ulje na platnu) autorke Ane Bogdanović.

Odlukom Konzulata Republike Srbije u Njujorku, deo radova prenet je u Konzulat, gde je 14. januara održana svečana izložba. Na samoj konferenciji, specijalnu zlatnu nagradu dobila je Ana Kokotović za rad Teslino gnezdo.

Poseban doprinos realizaciji programa dala je i saradnja sa Galerijom Vujošević, kao i koordinaciona podrška gospodina Vladimira Kulaševića. Ovogodišnji kulturno-umetnički program jasno je pokazao da Teslino nasleđe ne živi samo u naučnim radovima i laboratorijama, već i u umetnosti, kao nevidljiva struja koja povezuje nauku, čovečnost i budućnost.